Za ispit svi nespremni

Srednjoškolci koji su sada treći razred i koji bi trebalo da budu prva generacija koja će polagati državnu maturu – nemaju pojma koje uslove treba da ispune da bi postali brucoši, jer im to još niko nije objasnio. Roditelji su neupućeni, nastavnici takođe. Fakulteti odugovlače donošenje odluka o tome kako će uvažavati rezultate velike mature. Ministarstvo prosvete – bez jasne slike i odgovora na gomilu nedoumica. Neizvesnost je opšta. Nepoverenje raste.

Podsetimo, zakoni predviđaju da velika matura u punom obimu bude uvedena 2024. godine, što u Srbiji nije garancija da će tako i biti. Krajnji zakonski rok da se sve visokoškolske ustanove izjasne o tome kako će uvažavati maturu istekao je još prošlog avgusta, pa nikom ništa, iako tu obavezu nisu sve ispunile. Generaciji koja je viđena da prva položi ovaj ispit zrelosti – puca film. Đaci dižu glas. Bune se. Ne žele da budu kolateralna šteta nespremnosti sistema. Prosvetnom vrhu predali su peticiju s 25.000 potpisa tražeći da se odloži uvođenje ovakve državne mature, po konceptu koji još nema definisan kraj, a po mišljenju đaka, ima niz manjkavosti i nedorečenosti.

Državna matura bi trebalo da svima pruži jednake šanse, ali srednjoškolci su uvereni u suprotno: da je takvo testiranje nefer i diskriminatorno, jer će svi morati da rade isti test iz obaveznih predmeta koje su učili po različitim planovima i programima.

– Učenici grafičke ili muzičke škole koji imaju matematiku dva puta nedeljno, vrlo problematičnog kvaliteta nastave, moraće da polažu isti test kao učenici prirodno-matematičkog smera gimnazije koji je imaju pet puta sedmično, a isto je i sa srpskim jezikom kada se uporede vazduhoplovna škola i Filološka gimnazija – ilustruju đaci iz udruženja „I mi se pitamo”.

Velika matura bi trebalo da bude objektivna provera znanja učenika i kvaliteta preduniverzitetskog obrazovanja. Maturantima bi trebalo da olakša upis utoliko što ne bi morali da u kratkom vremenskom periodu polažu dva slična ispita, maturski i prijemni za fakultete, niti da putuju na kvalifikacione ispite u univerzitetske centre, što za većinu predstavlja značajan trošak. Ukoliko nacionalno testiranje bude značilo direktan prolaz na studije, budući studenti neće plaćati polaganje prijemnog, a moći će da konkurišu za upis na nekoliko fakulteta istovremeno. Pritom, škole bi bile u obavezi da pripremaju učenike za polaganje državne mature, naravno – besplatno. Samo, gde bi se ti časovi udenuli u prebukirane rasporede?

– Gimnazijalci u proseku imaju 6,6 časova dnevno i u ovakvim uslovima nemoguće je organizovati čas odeljenjskog starešine, dodatnu ili dopunsku nastavu, sekcije, pripreme za opštu (državnu) maturu. Škole ne mogu ni teorijski da realizuju sve što je predviđeno godišnjim planom rada. Usled velikog opterećenja učenici sve više uče samo za ocenu, a ne za znanje, što ima za posledicu da im je uspeh visok, ali da to nije praćeno pravim znanjem. Sa ovakvim „reformama” možemo samo očekivati veoma loše rezultate na državnoj maturi – stav je Društva direktora škola Srbije.

Ako i postoji, nije obelodanjena ozbiljna analiza o tome koliko će novca fakulteti izgubiti ako s uvođenjem državne mature više ne budu organizovali pripremnu nastavu, probne ni prijemne ispite – a sve su to do sada plaćale generacije maturanata (odnosno njihovi roditelji) željne indeksa. Procene su prosvetnog vrha da bi za više od 90 odsto studijskih programa državna matura mogla da se smatra samo „promenjenim mestom prijemnih ispita”, ali baš to što bi se provera znanja realizovala u srednjim školama otvara pitanje kako će se sprečiti prepisivanje i osigurati regularnost ispitne procedure.

Koji je donji prag za polaganje državne mature? Kako će se na studije upisivati učenici koji su završili srednju školu „po starom”? Šta ako neko tokom studija želi da promeni fakultet? Koliko će na testu biti pitanja sa osnovnog, srednjeg i naprednog nivoa? Da li će postojati zbirke za pripremu? Kako će se rangirati kandidati, ko će imati prednost među đacima koji imaju isti broj bodova… – tek su neka od ključnih 20 pitanja na koje neformalna grupa srednjoškolaca „I mi se pitamo” čeka odgovore prosvetnog vrha.

Čak 60 odsto srednjoškolaca uopšte nije obavešteno o državnoj maturi i ne zna ni koji će se sve predmeti naći na tom ispitu – pokazalo je istraživanje Unije srednjoškolaca Srbije, koja na republičkom nivou okuplja oko 110.000 srednjoškolaca iz 196 učeničkih parlamenata u 75 gradova.

– Utisak je da je čitav projekat državne mature obavijen velom tajne. Glavni zadatak Ministarstva prosvete bio je da pravovremeno informiše sve aktere o prednostima, ali i o izazovima koje uvođenje ovog ispita donosi. I upravo su pali na tom ispitu. Pitanja srednjoškolaca su potpuno legitimna, ali je njihov predlog da se uvede probni period deplasiran, slično su već ponudili fakulteti – smatra Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.

Ideja o probnom ili „prelaznom periodu” – da se tri ili četiri godine polažu i matura i prijemni, da se porede rezultati, ali da se za upis računa samo uspeh s prijemnih ispita, potekla je još pre godinu dana sa Univerziteta u Beogradu. Problem je što bi u tom slučaju motivacija učenika na državnoj maturi bila minimalna, jer im od uspeha na toj proveri ne bi zavisio upis na studije.

– Lično smatram da i učenici i fakulteti i ministarstvo pomalo koče proces, umesto da svi insistiramo da se matura održi 2024. godine. Ali, ako su predstavnici ministarstva i fakulteta uspeli konačno da sednu za sto, da se dogovore, odlaganje za godinu dana ne bi bilo preterano strašno, a svakako bi bilo bolje rešenje od mogućeg kompromitovanja kompletnog koncepta na prvom ispitu, jer bi u tom slučaju posledice bile nemerljive i trajne – zaključuje Markov.

Ministar Ružić: Proba 31. maja, 1. i 2. juna

Branko Ružić za naš list naglašava da će državna matura „biti implementirana u onom trenutku kada sve bude kristalno jasno, uz nultu toleranciju za bilo koju vrstu iznenađenja”.

– Uveren sam da će većina fakulteta prihvatiti državnu maturu, kao i da ćemo kroz dijalog sa đacima i školama uvideti koji je nivo spremnosti sistema da se uvede držana matura u definisanom roku 2024. godine. Ono što mora da prethodi tome jeste još jedna proba, i to 31. maja, 1. i 2. juna, koja će nam sigurno dati dodatne povratne informacije šta treba poboljšati ili promeniti do sledeće godine. Učenici koji su sada treći razred srednje škole, imaće priliku da se na probi upoznaju s procedurama i zadacima za državnu maturu koja ih očekuje sledeće godine – objašnjava Ružić.

Nakon konstruktivnog razgovora s predstavnicima udruženja „I mi se pitamo”, ministar prosvete kaže da su se usaglasili da je veliki broj pitanja otvoren zbog loše informisanosti.

– S obzirom na to da je reč o nečemu što je veoma kompleksno, u proteklom periodu preduzimale su se brojne aktivnosti kako bi svi učesnici u procesu – učenici, nastavnici, direktori, škole, fakulteti – bili upoznati sa onim šta ih očekuje. Mislim da je to stvorilo dobar osnov. Verujem da je državna matura iskorak u dobrom smeru i da će biti pokretač pozitivnih promena u svim segmentima sistema, jer će svakako promeniti mnoge ustaljene, a nedovoljno efikasne i kvalitetne prakse u našem obrazovanju. Najvažnije je da državna matura bude spremna i da svima bude sve kristalno jasno i precizirano. Ponavljam: neće se uvesti nametanjem i ne sme da bude nauštrb onih kojima je namenjena, a to su srednjoškolci – ističe Ružić.