Kiša lije nad Tajvanom

Kinezi kažu za tropska područja u koja spada i njihovo najveće ostrvo Tajvan, da tamo kiša ne pada, već lije. Toliko je sumorna i dugotrajna vremenska prognoza za tajvansku diplomatiju.

Administraciji odlazeće ostrvske čelnice Caj Ing-ven ne predstoje vedri dani. To nije mogla da popravi ni poseta Tajvanu delegacije privremenih institucija Kosova, koju je kineska diplomatija ocenila kao „otvorenu podršku separatističkim snagama”, čemu se „kineska strana odlučno protivi”. „Tajvan je neodvojivi deo kineske teritorije i pitanje Tajvana je čisto unutrašnja stvar Kine i u njega se ne mogu mešati nikakve spoljne sile”, poručeno je iz ambasade Narodne Republike Kine u Srbiji.

NR Kina smatra Tajvan svojom teritorijom koja se otcepila 1949. pošto su na ostrvo prebegle trupe nacionalističkog lidera feldmaršala Čang Kaj Šeka poražene u građanskom ratu od Narodnooslobodilačke armije predvođene Mao Cedungom. Najviši kineski rukovodioci sa predsednikom Si Đinpingom na čelu poručili su da je nezavisnost Tajvana za njih „crvena linija” te će nastojati da mirnim sredstvima vrate ostrvo matici domovini.

„Saradnja” dveju nasilno otcepljenih teritorija, Kosova i Tajvana datira iz 1999, posle NATO intervencije protiv Savezne Republike Jugoslavije, čemu se NR Kina snažno suprotstavila i čiji su građani stradali u vazdušnim napadima na Beograd. U to vreme je čelnik Tajvana Li Ten Hui obećao je za Kosovo pomoć od 300 miliona američkih dolara. Od tada je Tajpej bio naklonjen prema Kosovu i priznao je jednostrano proglašenu nezavisnost južne srpske pokrajine 2008, prvi u Istočnoj Aziji. Iz Tajpeja nisu saopštili da li uspostavljaju i diplomatske odnose sa Prištinom.

Odluka iz Tajpeja je izazvala oštru kritiku zvaničnika u Pekingu. Tadašnji portparol Ministarstva spoljnih poslova NR Kine je izjavio da je „Tajvan deo Kine i stoga nema pravo da raspravlja ili poštuje takozvano priznanje Kosova”. Prema nekim analitičarima, NR Kina je kasnije usvojila zakon o borbi protiv secesije, između ostalog, i zbog mogućnosti da „separatistički pokreti” poput kosovskog mogu nastati na Tajvanu i u vezi sa drugim eventualnim teritorijalnim sporovima.

U Tajpeju i Prištini računaju da nasilno otcepljeni Kosovo i Tajvan mogu sarađivati u tri oblasti – kulturnoj razmeni, nauci i tehnologiji i ekonomskom razvoju. Tajvan je poslednjih godina sproveo nekoliko kulturnih inicijativa zajedno sa Kosovom. Zatim su, 2021. predstavnici Prištine i Tajpeja u Budimpešti razgovarali o o uspostavljanju ekonomskih odnosa. Nešto kosovske robe izvezeno je na Tajvan.

Navodno, Tajpej jača prisustvo na Kosovu. U decembru 2021. Tajvan je proširio odnose sa Kosovom preko zajedničke parlamentarne grupe prijateljstva, prve takve vrste na Balkanu.

Međutim, i u Prištini priznaju da su privremene institucije nespremne da jačaju odnose sa Tajpejem jer je NR Kina uvek rešena, kao stalna članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, da iskoristi pravo veta i blokira nastojanja Kosova da se pridruži međunarodnim organizacijama – na isti način kao što postupa sa Tajvanom.

Rečit je primer BJR Makedonije koja je posle odvajanja od tadašnje Jugoslavije ušla u avanturu odnosa sa Tajvanom na nivou ambasadora između 1999. i 2001. No, brzo se Skoplje odreklo Tajvana u korist NR Kine, pošto je Peking stavio veto na plan UN da produži mandat mirovnih snaga svetske organizacije u Makedoniji.

Natrag na višemesečnu vremensku prognozu za Tajvan, centralnoamerička država Honduras je u nedelju prekinula diplomatske odnose sa ostrvom i nekoliko sati kasnije ih uspostavila sa NR Kinom. Honduras je postao deveta država u svetu, a peta u Latinskoj Americi koja je tako postupila otkako je Caj stupila na dužnost u maju 2016. Samo 12 država članica UN i dalje diplomatski priznaje Tajvan. Teško da se Caj i njena stranka mogu dičiti takvim dostignućem.

Ministar spoljnih poslova Hondurasa Eduardo Enrike Reina koji je u Pekingu potpisao zajedničko saopštenje o uspostavljanju diplomatskih odnosa sa kineskim kolegom Ćin Gangom  se ranije požalio da Tajvan nije odgovorio na zahtev da udvostruči godišnju pomoć i preispita uslove dugovanja socijalističkoj vladi u Tegusigalpi. Sa druge strane, Honduras želi da mu NR Kina pomogne u izgradnji tri brane, od kojih je za prvu već dobio sredstva, i da refinansira spoljne dugove u iznosu od oko osam milijardi američkih dolara, uključujući obaveze prema Tajvanu.

Pošto NR Kina otvara ambasadu u glavnom gradu Hondurasa, a Peking to čini samo ukoliko država domaćin prethodno povuče priznanje Tajvana, separatiste će priznavati države koje zbirno imaju manja od 39 miliona ljudi, ili 0,49 odsto svetskog stanovništva. Preostalih 99,51 odsto živi u državama koje zvanično priznaju da postoji samo jedna Kina i da je Tajvan provincija NR Kine.

To su Gvatemala (najbrojnija sa 17,98 miliona stanovnika), Haiti, Paragvaj, Esvatini, Belize, Sveta Lucija, Sveti Vinsent i Grenadini, Maršalska ostrva, Sveti Kits i Nevis, Palau, Tuvalu i Nauru (najmalobrojniji sa 9.852 žitelja). Tajvan priznaju i Vatikan koji nije u UN, te Somalilend, teritorija otcepljena od ratom razdirane i haotične istočnoafričke države Somalije.

Čak i Sjedinjene Američke Države priznaju, barem na papiru, da je Tajvan deo Kine. Međutim, uprkos zakonskim obavezama prema NR Kini, zvanični Vašington postepeno povećava podršku otpadnicima na Tajvanu. Sa druge strane, Caj kao da smatra kako su samo SAD važne, čak i ukoliko to znači pretvaranje ostrva uz obalu NR Kine u odskočnu dasku za Vašington u sve opasnijem nadmetanju sa Pekingom, što bi moglo da zapreti oružanim sukobom.

Proteklih dana je iz Stejt departmenta saopšteno da će visoki izaslanik predsednika Džozefa Bajdena posetiti Honduras. Rojters je komentarisao da su se prethodnih godina SAD zabrinule što NR Kina nastoji da proširi uticaj u Južnoj Americi. Odnedavno su Panama, Salvador, Dominikanska Republika i Nikaragva uspostavili diplomatske odnose sa NR Kinom.

Portparol ministarstva spoljnih poslova NR Kine je povodom posete američkog izaslanika Tegusigalpi primetio kako je Vašington uspostavio diplomatske odnose sa Pekingom pre 44 godine, pa kako može da uskraćuje pravo drugim državama da isto to učine. Vašington treba da odustane od zastarele doktrine predsednika Džejmsa Monroa iz 1823. o Latinskoj Americi kao „dvorištu” SAD, te poštuje pravo drugih država da vode nezavisnu spoljnu politiku, poručio je portparol u Pekingu.

U međuvremenu, Tajvanu preti mogućnost da će primer Hondurasa slediti Paragvaj, još jedna latinoamerička zemlja. U Paragvaju su 30. aprila opšti izbori na kojima bi mogao da pobedi politički centrista Efrain Alegre, glavni predsednički kandidat opozicije i lider Istinske radikalno-liberalne stranke. Iz stranke su poručili da će izborna pobeda značiti uspostavljanje diplomatskih odnosa sa NR Kinom.

Urednik i novinar