Nova lica

Zanimljivo mi je uvek kada Vučić napomene da će uskoro otići sa vlasti, ali ne zbog toga što će ga ovi karikaturni opozicioni likovi pobediti, već kada on bude hteo, a kako on često ističe, to će biti uskoro. Svakako, još ima četiri godine mandata i razumljivo je ako posle toga iskaže želju da se povuče i da ostavi nekom od naslednika za kog on smatra da je adekvatan da dođe na njegovo mesto. Lično, nemam dilemu da će Vučić tako postupiti, a daću sebi za pravo razmišljanje koje ide u tom pravcu da je dobro sagledao sve ono što se zbivalo u Crnoj Gori na nedavnim predsedničkim izborima.

Naravno, nisu Srbija i Crna Gora za poređenje, jer je Srbija bar deset puta veća, ali neke zakonomernosti u politici moraju da se poštuju. Milo Đukanović je sa vlasti otišao uz podršku preko 40 odsto birača i to posle 34 godine kontinuiranog boravka na funkcijama, što predsednika Crne Gore, što predsednika Vlade Crne Gore. Taman da je zlatom obasjao Crnu Goru, a nije, već naprotiv prilično je devastirao, doveo u beznađe, a jedan deo građana, posebno onih koji se nisu odrekli srpskog porekla, užasno je diskriminisao, ljudi ga više nisu hteli. Došle su neke nove generacije koje traže nova lica. U Srbiji se taj proces nešto brže događa, ali Vučić je politički veteran i on odlično zna kada je vreme da se povuče. Poznajem ga tolike godine i ono što zaista mogu za njega u svako doba dana i noći da kažem je činjenica da je to čovek koga vlast nikada neće udariti u glavu. Kakav je bio nekada, takav je i danas, uz razumljivo sazrevanje koje ide sa godinama. Sa obe noge čvrsto je na zemlji, nije ga vlast ponela da poleti u nebesa, ide među narod, osluškuje ga i ume da proceni kada je za koji potez, pa i taj za povlačenje pravi momenat. Zato sam siguran da ga neće sa vlasti skloniti opozicija, već će on sam otići, a poznajući ga i tu mogu slobodan da budem i da ocenim da će taj momenat zaista doći vrlo brzo, čak možda i pre kraja drugog mandata.

Nije Jakov Milatović pobedio jer je bogomdan kandidat, već zato što su se narodu u Crnoj Gori smučila stara lica. Došao je neko mlad, neukaljan, obrazovan i tako lepo upakovan sa sve mašnom bio je viđen da stoluje na Cetinju. Posebno je projektantima bilo bitno da može podjednako da privuče srpske birače, kao i krajnje nezadovoljne one koji su se do juče kleli u Mila i DPS. Kod ovih drugih se projekat u prvom krugu izuzetno primio, jer je Milatović apsolutno osakatio biračko telo DPS-a. Srbi su tek u drugom krugu pogurali da se Milo i DPS strovale u ambis. Da su znali Milatovićevo mišljenje o Srebrenici i o nezavisnosti Kosova, verovatno mu nikada ne bi ukazali poverenje, no to je neka druga tema.

Ono što je Milo godinama pripremao i pravio kao antisrpski projekat, Milatović je u dva dana izrekao, a da još nije ni seo u predsedničku fotelju. Jasno je, to mu je strategija da do kraja pojede biračko telo DPS-a. Sa druge strane, poput iskusnog političkog veterana Milo je po porazu podneo ostavku na mesto predsednika partije i kao odgovor na nova lica u Pokretu „Evropa sad” i njihovu želju da mu unište partiju najavio je potpuno podmlađivanje DPS-a i skroz neke nove ljude koji će vremenom pokušati da vrate DPS na staze uspeha. To je dugotrajan proces, ali Milo je razumeo da je to jedini način da partija preživi. Za razliku od Mila Đukanovića, Aleksandar Vučić na vreme shvata šta je pametno činiti i da neka nova lica moraju da povedu politiku koju je on do sada protežirao. Da li kroz novi politički pokret ili kroz neki novi SNS, nebitno je. Bitno je uneti novu energiju i svežu krv. Možda čak i u nekom momentu otići i neko vreme u opoziciju, jer se kroz kvalitetno delovanje dok si opozicija najbolje školuju budući kadrovi.

Sve u svemu nova lica na političkoj sceni su neminovnost i niko nije večan. Ozbiljni političari, posebno državnici, uvek to imaju na umu.

Narodni poslanik