Sva udruženja dijaspore u junu stižu u Beograd

Odlučili smo da u prvoj ili drugoj nedelji juna u Beogradu organizujemo skup svih udruženja naših ljudi u dijaspori do kojih budemo došli, a rezultat brojnih panela koje ćemo organizovati treba da bude dugoročna strategija koja će biti osnov za buduće delovanje u odnosima Srbije i dijaspore, ali i za izradu novog zakona o dijaspori i Srbima u regionu, kaže Đorđe Milićević, ministar bez portfelja zadužen za dijasporu.

Imate velike planove i očekivanja od ovog skupa, kako je zamišljen?

Organizovaćemo panel-diskusije na teme iz sfere njihovog interesovanja u koje će biti uključeni i resorni ministri, koji će moći da odgovore na njihova pitanja. Želimo da čujemo šta ih interesuje, s kakvim problemima se suočavaju kad, na primer, žele da ulažu ovde i da vidimo kako možemo da pomognemo. Naravno, mi ćemo njih upoznati sa ekonomskim napretkom i potencijalima u našoj zemlji i ponuditi im svu moguću pomoć. Pažljivo ćemo analizirati sve što se bude čulo i na osnovu toga napraviti zaključke i mehanizme za rešavanje otvorenih pitanja.

Mislite da ćete tako podstaći ljude da se vrate u zemlju?

Nikoga iz dijaspore ne želimo da ubeđujemo da se vrati, već nam je želja da uspešnim privrednicima predstavimo ekonomski napredak Srbije, da im predstavimo uslove i pogodnosti koje bi imali u Srbiji, da im predstavimo prednosti ulaganja u Srbiju i kako bismo im u tome pomogli. Već smo ustanovili redovne kontakte, za sada su to onlajn sastanci na kojima im dajemo informacije i odgovaramo na pitanja. Želimo da umrežimo naše privrednike, da se razmenjuju iskustva, ali želim s njima i direktne susrete, bez obzira na to gde žive i zato radimo na tome da do juna dođemo do što većeg broja naših udruženja u dijaspori kako bi skup u Beogradu bio što veći. Na ovom velikom onlajn sastanku imali smo predstavnike 125 udruženja iz 50 država, a naši ljudi žive u oko sto država, želimo da okupimo udruženja iz svih njih.

Planirate i uključivanje lokalnih samouprava u ovo „umrežavanje”, kako?

Obišli smo veliki broj lokalnih samouprava, svaka ima svoju dijasporu, ali samo se Veliko Gradište ozbiljno bavi njom. Veliko Gradište ima 15.000 stanovnika i još 5.000 u dijaspori, oni imaju odeljenje koje se bavi samo dijasporom, važno je da i druge lokalne samouprave podstaknemo na takav pristup, da dođu do baze podataka o ljudima iz njihove sredine koji žive u inostranstvu, da vide kako bi oni mogli da pomognu svom kraju. Postoje brojne investicione konferencije, poslednja na kojoj sam prisustvovao održana je u Štutgartu u organizaciji Međunarodnog centra za razvoj politika migracija, tu su bili predstavnici naše dijaspore, ali su i naše lokalne samouprave mogle da predstave svoje potencijale. Želimo da podstaknemo lokalne samouprave da rade na projektima, pa da nekoj sledećoj konferenciji, a biće ih, mogu da ih predstave potencijalnim investitorima. Mi ćemo kao ministarstvo biti tu da pomognemo. Tim konferencijama prisustvuju uspešni privrednici sa stotinama zaposlenih, nemaju oni vremena da dolaze u Srbiju i da gube dva-tri meseca na birokratiju, lokalne samouprave moraju da im budu na usluzi. Lokalne samouprave su pokazale veliku zainteresovanost, a obići ćemo sve da ih upoznamo sa idejama i mogućnostima.

Imate i program za mlade iz dijaspore?

U toku leta ćemo organizovati više od 20 kampova za mlade, cilj nam je da, ovaj put, promovišemo ekologiju, kao nešto što je veoma važno, pre svega za budućnost mladih. U ovim kampovima boraviće oko 15.000 dece iz dijaspore i iz Srbije, to će biti prilika da se druže, upoznaju, zbliže, zabave, a radiće i na uređenju Parka prirode „Zasavica”. Tako će upoznati lepote Srbije, većina njih će se verovatno prvi put sresti s njima. To je ono što želimo. Važno je i da pomognemo da naša deca u dijaspori uče srpski jezik, da se upoznaju sa istorijom i kulturom Srbije. Zato imamo akciju podele besplatnih bukvara za prvake, a obezbeđujemo i lektiru za više razrede, opremamo srpske biblioteke u dijaspori…

Pominjali ste i banje, kako se one uklapaju u povezivanje s dijasporom?

Banja Koviljača ima sporazum sa penzijskim osiguranjem Austrije, koji našim državljanima u Austriji omogućava da proces rehabilitacije obave u Banji Koviljači. Naši državljani iz Austrije će ovde za daleko manje novca dobiti profesionalnu i vrhunsku uslugu, austrijski fond manji trošak, a novac dobija i država Srbija. Osim ove, druge banje ne ispunjavaju rigorozne uslove za ovakav ugovor, pa ćemo krenuti po banjama da vidimo šta treba da urade kako bi dostigle potrebne standarde, da to promovišemo, ne samo u Austriji nego i u drugim zemljama s kojima imamo međudržavne ugovore. Imamo mnogo planova, ali verujem da, uz mnogo truda, možemo da ih ostvarimo.