Kada tražimo drugo mišljenje

Sedamdesetogodišnjem Beograđaninu je već bila zakazana operacija „bajpas”, premošćavanje krvnih sudova srca, kada mu je prijatelj, kardiolog, pošto je pregledao medicinsku dokumentaciju i poznajući drugara, rekao da mu zbog rizika ne bi preporučio ovu intervenciju, nego bi rešenje potražio u terapiji lekovima i redovnom vežbanju. Da bi poslušao prijatelja, a da pri tome ne povredi poznate lekarske sujete, jer je potražio takozvano drugo mišljenje, odnosno „second opinion”, Beograđanin je najbolje rešenje za sebe pokušao da nađe na Internetu. Tek tu je njegova zbunjenost narasla i više nije znao koga da posluša.

Ako je za utehu, poznati američki eksperti, u istraživanju koje je objavljeno u američkom časopisu „Herald tribjun”, upravo su „bajpas” srca svrstali u pet tipičnih situacija kada bi pacijent uvek trebalo da potraži još jedno mišljenje lekara. Ostale procedure kod kojih se to još savetuje jesu odstranjivanje materice (histerektomija), zatim operacija tumora mozga, posle koje se savetuje zračenje, operacija proširenih vena, ali i prekid trudnoće zbog abnormalnosti utvrđenih na fetusu. Ipak, naše zdravstvo je daleko od američkog, pa se na proveravanje dijagnoze ne gleda sa previše simpatija. Malo je onih koji konsultaciju potraže od lekara u inostranstvu, naravno jer moraju da je plate iz svog džepa. Nešto što je na zapadu uobičajeno, kod nas se doživljava kao odsustvo poverenja u lekara i provera znanja.

Pravo svakog pacijenta

Kardiolog, profesorka dr Zorana Vasiljević, načelnica Urgentne kardiologije Kliničkog centra Srbije, kaže da pacijentu uvek treba izaći u susret kada poželi da čuje mišljenje još nekog lekara, naročito u slučajevima kada je reč o kompleksnim procedurama kao što je, na primer, „bajpas” srca.

– Kada je čista i jasna situacija nema potrebe tražiti drugo mišljenje. Međutim, to uvek zavisi od slučaja do slučaja, jer nekada je situacija takva da kolege imaju potpuno drugačija mišljenja, ali to se u medicini normalno događa. Zato na našoj klinici jednom nedeljno imamo tzv. konfrontacije, gde odluku šta je najbolje rešenje za pacijenta, između ostalih i kod „bajpas” operacija, obrazlažu kardiolog, interventni radiolog, koji je uradio koronarografiju, a tu je obavezno i kardiohirurg, kaže dr Zorana Vasiljević. Ona dodaje da su pacijenti danas sve bolje obavešteni, pa je tako nedavno, na jednom kongresu, poznati kardiolog izjavio u šali da će svi lekari uskoro biti samo „drugo mišljenje”.

Mišljenje bar još jednog ili više lekara, u Srbiji možda najčešće traži kada neko u familiji oboli od raka. Direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, profesor dr Nenad Borojević, kaže da svaki pacijent ima apsolutno pravo na „drugo mišljenje” i to kako procenu dijagnoze i predloženih vidova lečenja kod lekara u drugoj ustanovi, tako i na eventualni sud lekara u inostranstvu do kojih porodica uspe da dođe. Bilo je slučajeva da patolozi nisu sa oduševljenjem pristajali da pacijentu i njegovoj porodici ustupe pločice sa histopatološkim nalazima, ali dr Borojević kaže da je to legitimno pravo svakog pacijenta, bez obzira da li se to nekome dopada i da li to pogađa nečiju sujetu.

– Kod nas, ipak, nije tako čest slučaj da pacijent traži mišljenje drugih lekara, ali sve je više ljudi koji su obavešteni i žele da budu sigurni da je predložena terapija i ona najbolja. To se odnosi i na izbor leka, tj. citostatika, ali i na procedure zračenja ili kombinaciju ovih vidova lečenja. Lekar je dužan i po zakonu da obavesti pacijenta o svim modalitetima lečenja. Kada naš pacijent potraži drugo mišljenje u inostranstvu, a naši ljudi su najviše orijentisani na klinike u Parizu, ali i u Londonu i Moskvi, preporuke i protokoli za lečenje malignih bolesti se ponekad ne podudaraju. Onda nastaje diskusija sa pacijentima, kaže direktor Instituta za onkologiju.

Hvatanje za slamku

Dr Borojević primećuje da ljudi sa više obrazovanja i oni bolje obavešteni često žele da čuju još neko mišljenje lekara, naročito kada im se u inostranstvu predlaže ulazak u kliničke studije i nove terapije. Izdvaja se i druga grupa pacijenata koji drugo mišljenje traže od – nadrilekara i raznih bioenergetičara, ali ljudi se u takvim situacijama hvataju za slamku.

– Sve je pitanje poverenja u ustanovu i pojedinca. Veoma je važna interakcija između lekara i pacijenta. Lekar se trudi da uveri pacijenta da je to što se radi najbolja medicina, zasnovana na dokazima i protokolima, ali ima pacijenata koje nikada ne možete uveriti. Postoji jedan neverovatan fenomen da se kod pacijenata koji sumnjaju da se leče ispravno, problem po pravilu ne reši dobro ili bolest krene ubrzanim tokom, kaže dr Borojević. 

Ginekolog dr Aleksandar Jurišić iz Ginekološko-akušerske klinike „Narodni front” u Beogradu smatra da od više mišljenja nikada ne može biti štete i da pacijenti imaju pravo da to urade.

– Veliki broj mojih kolega nije sujetan i sami proveravaju nalaz, traže dopunsko mišljenje, dok ne donesu definitivnu odluku o lečenju, naročito kada je reč o karcinomima jajnika ili grlića materice. Pravilo je da ove slučajeve izložimo na konzilijumu, gde multidisciplinarno donosimo odluku o načinu lečenja. Nekada to traje desetak dana, ali to u odnosu na godinu ili dve koliko je tumor nastajao, a pacijentkinja nije išla kod lekara, ništa ne znači i niko ne može da kaže kako se gubi dragoceno vreme. Upravo drugo mišljenje može biti dragoceno, naročito kada se radi o sumnjivim i nejasnim slučajevima. Od drugog mišljenja, odnosno od konsultacije sa još nekim stručnjakom, pacijent ne može imati štetu, kategoričan je dr Jurišić.