Omaž Jevgeniju Jevtušenku u Biblioteci grada

„Uvek sam govorio mladim pesnicima – budite sve, samo nemojte biti dosadni. Dosada ubija, ruši brakove, živote, ako joj dopustite da uđe u knjigu, najbolje je da pobegnete iz književnosti”, savet je koji je rado svojoj braći po peru davao Jevgenij Jevtušenko (1933–2017), pesnik kome je književnik Goran Lazović posvetio svoju novu knjigu „Planeta Jevtušenko”.

Promocija je priređena u Rimskoj dvorani Biblioteke grada, na godišnjicu Jevtušenkove sahrane, pa je ovo bio i omaž jednom od najvećih svetskih pesnika.

Među koricama su sabrani razgovori koje je autor vodio sa Jevtušenkom u njegovom domu u Peredelkinu. On je Lazoviću poverio svoj manje poznat životopis. Prisetio se susreta sa mnogim umetnicima i običnim ljudima sa kojima je dolazeći u Srbiju voleo da razgovara. Jevtušenko je oživeo uspomene sa gostovanja na FEST-u, a nije krio da je nekada voleo Milenu. Ona je bila gošća na jednom od Goranovih poetsko-scenskih programa.

– Pamtim Jevtušenkovu pouku i prenosim je drugima – da radoznalost treba negovati – kaže Goran i dodaje da je poeta tvrdio da je uvek sve morao da proba, vidi, dotakne... – Ovaj putešestvenik posetio je 112 zemalja, nekoliko puta predlagan je za Nobelovu nagradu, a za najvernije prijatelje smatrao je braću Kastro, Nerudu, Pikasa, Šagala i Borhesa. Vodio me je jednom prilikom na peredelkinsko groblje, da mi pokaže gde će biti sahranjen. Nedaleko odatle nalazio se jedan kameni spomenik, ja sam upitao: „A ko je ovde sahranjen?” On je odgovorio: „Pa, veliki Pasternak” i otkrio mi da je to bio prvi pesnik koji ga je kao dečaka roditeljski poljubio – publici je ispričao Lazović i istakao da se knjiga „Planeta Jevtušenko” odnedavno nalazi u Jevtušenkovom muzeju u Peredelkinu.

Lazović napominje da je inspiraciju za ovaj naziv knjige dobio zbog činjenice što je jedna od planeta Sunčevog sistema ponela ime slavnog pesnika čije su stihove i kosmonauti govorili u orbiti. Lazović se dotakao i pesnikovog rodnog mesta Zima (Sibir) koje je pohodio i gde je tamošnji narod o svom trošku podigao monumentalni spomenik Jevtušenku.

Na stranicama knjige nalaze se i novinski tekstovi, među kojima je i onaj objavljen u „Politici”, a povodom dokumentarnog filma „Svet bez granica – Jevgenija Jevtušenka” reditelja Aleksandra Jakova u kome Lazović ima glavnu ulogu.

Predgovor za knjigu napisao je prof. dr Mališa Stanojević sa Filološkog fakulteta. On ocenjuje da su razgovori u pozno doba sa Jevtušenkom u duhu svedočanstva, sa faktografijom i uspostavljenim dijalogom. A u knjizi se sledi Andrićevo stanovište o priči i pričanju.

Književnik Pero Zubac i pisac Igor Abroskin iz Jevtušenkovog zavičaja umesto pogovora priložili su pisma. Novinar Bogdan Ibrajter Tane prema fotografijama je uradio crteže sa likom Jevtušenka, a za likovnu obradu bila je zadužena slikarka Irina Vlasova.

U programu je učestvovao umetnik Milutin Obradović, koji je na gitari svirao i pevao pesme koje je voleo Jevtušenko.