Kako su američki saveznici šurovali s Putinom

Egipat, američki saveznik i jedan od najvećih primalaca američke vojne i ekonomske pomoći, nameravao je da Rusiju snabde sa 40.000 raketa za rat u Ukrajini. Ovo je poslednje otkriće u poverljivim američkim dokumentima koja su završila na internetu.

Kako javlja „Vašington post”, egipatski predsednik Abdel Fatah el Sisi dogovarao se sredinom februara s visokim vojnim zvaničnicima svoje zemlje da naprave 40.000 raketa za Rusiju. U američkom obaveštajnom izveštaju navodi se da je Sisi poručio saradnicima da plan drže u tajnosti „da bi izbegli nevolje sa Zapadom”. Jedan ministar je kazao da će država reći radnicima da je oružje koje prave namenjeno domaćoj armiji i ocenio da je to „najmanje što Egipat može da uradi za Rusiju” zbog ranije ruske pomoći Egiptu.

Kako piše AP, kad je izbio rat u Ukrajini, Egipat je teško dolazio do ukrajinske pšenice, koja je činila 80 odsto egipatskog uvoza žita. Tada je Sisi pozvao u pomoć šefa Kremlja Vladimira Putina.

Nema dokaza da je Kairo isporučio oružje Moskvi. Mediji podsećaju da je Kremlj tražio rakete i od Severne Koreje i Irana i da je ruska vojska očigledno istrošila dobar deo arsenala. Neimenovani američki zvaničnik kaže da slični egipatski planovi s Moskvom ranije nisu realizovani. Iz Sisijeve vlade odgovorili su na medijske navode da ostaju „pri stavu da se ne mešaju u krizu” kao i da su „na istom odstojanju od obe strane”.

Epizoda sa Sisijem samo je jedna u nizu neprijatnih stvari koje su, zahvaljujući „procurelom” materijalu iz Pentagona, ugledale svetlost dana. Vašington nije špijunirao samo rivale, poput Rusije, već i saveznike – Južnu Koreju i Izrael, kao i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Tajni vašingtonski spisi pokazuju da je obaveštajna procena o planiranoj ukrajinskoj kontraofanzivi ovog proleća daleko od optimizma koji zvanično šire zvaničnici Zapadnog krila. Američki obaveštajci i vojni analitičari u svojim izveštajima sumnjaju da će ukrajinska vojska ostvariti velike rezultate. Kako navode ovi izvori, ukrajinska vojska nije dovoljno obučena i ponestaje joj oružje, pa može da očekuje skromne pomake.

Za administraciju Džozefa Bajdena nezgodno je i što su se pojavili dokazi o tome da bliski američki saveznici iza leđa Vašingtonu šuruju s Rusijom. Poverljivi materijal nedeljama je stajao na manje poznatim mrežama i platformama ne privlačeći pažnju, zatim je dospeo na „Telegram” i „Tviter”, da bi ga krajem prošle sedmice prvi primetio „Njujork tajms”.

To što je Sisi probao da pomogne Moskvi nije prvi put da su američki saveznici radili suprotno od onog što je od njih tokom rata u Ukrajini tražila Bajdenova administracija. Američke službe u „procurelim” izveštajima navode da je i Turska pregovarala da proda oružje ruskoj plaćeničkoj vojsci „Vagner” posredstvom Malija.

Posle ovih vesti, Bajdenova vlada će se pomučiti da opravda zašto SAD svake godine Kairu šalju milijardu dolara vojne pomoći.

„Egipat je jedan od naših najvažnijih saveznika na Bliskom istoku. Ako je istina da Sisi prikriveno pravi rakete za Rusiju koje bi bile iskorišćene u Ukrajini, moramo ozbiljno da razmislimo o našem odnosu”, izjavio je demokrata i senator Kris Marfi, član Odbora za spoljnu politiku gornjeg doma Kongresa.

I pored toga što će pojedini kongresmeni i senatori oceniti da je Egipat izdao američko poverenje, malo je verovatno da će se bilo šta u tim odnosima promeniti. Iako su u Aveniji Pensilvanija popreko gledali na Sisijevu autokratsku vladavinu i privremeno zadržavali vojnu pomoć namenjenu Kairu, svi američki predsednici na kraju su ipak Egiptu slali novac i oružje.

I Saudijska Arabija je blizak američki saveznik na Bliskom istoku, ali se u jeku ukrajinskog rata oglušila o Bajdenove molbe da poveća proizvodnju nafte. Princ Muhamed je jesenas uradio suprotno kad je odlučio da će OPEK, udruženje proizvođača nafte, smanjiti količinu barela na svetskom tržištu. Saudijci su ne samo odmogli Americi, kojoj je odgovaralo da veća ponuda obori cenu „crnog zlata”, već su i neposredno pomogli Moskvi. Kako je i sama izvoznica, Rusija je profitirala od viših cena energenata pa je sanirala štetu od zapadnih sankcija.