Pakao je na šine doleteo s neba

Grdelica – Na današnji dan, 12. aprila 1999. godine, tačno u 11.55 sati, u dolini Južne Morave, u Grdeličkoj klisuri, dogodio se jedan od najtežih zločina u NATO agresiji. Avioni Severnoatlantske alijanse, u razmaku manjem od pola minuta, ispalivši četiri razorna avio-projektila, dva puta su pogodila železnički most preko reke i putnički voz broj 393 sa relacije Niš–Tabanovce–Solun, koji je upravo bio na mostu.

Pogođen je i dva puta vijadukt na drumskoj magistrali od Niša prema državnoj granici Srbije i Makedonije, udaljen samo pedesetak metara od železničkog mosta. Bio je to jedan od najvećih zločina prema civilima.

U granatiranju železničkog mosta dva projektila pogodila su drugi i treći vagon železničke kompozicije, koja je oko devet časova tog prepodneva krenula iz Niša. Vagoni su i bukvalno sprženi, a srušen je drumski nadvožnjak – vijadukt iznad Južne Morave i međunarodne pruge Beograd–Niš–Skoplje–Solun–Atina.

Prema zvaničnim podacima, poginulo je najmanje 15 putnika u vozu, među njima i šestogodišnji dečak, a povređeno je više od 40 putnika, dok su železnička pruga i drumska magistrala onesposobljene za saobraćaj. Tačan broj žrtava nije nikada utvrđen.

Očevici, meštani Grdelice i obližnje Oraovice u dolini Južne Morave, tih aprilskih dana ispričali su da su NATO avioni pre Uskrsa 1999. godine, danima nadletali Grdeličku klisuru. Od siline napada, eksplozija i jakih detonacija, ispričali su, u krugu od oko 300 metara od pogođenog mosta skoro sve porodične kuće bile su oštećene.

Tog 12. aprila 1999. godine po podne i tokom večeri u sedištu NATO-a negiran je napad na voz u Grdeličkoj klisuri, ali je već sutradan akcija aviona severne alijanse potvrđena uz konstataciju da je reč „o kolateralnoj šteti”. Dan kasnije, 13. aprila, oglasio se i portparol alijanse Džejmi Šej, koji je priznao je da je u napadu na železnički most preko Južne Morave sa dva projektila pogođen i voz na mostu, ali, izjavio je „da nije bilo nikakve namere da se pogodi železnička kompozicija. Zbog brojnih osuda miroljubivog dela svetske zajednice, 13. aprila, vrhovni komandant NATO-a general Vesli Klark rekao je „da je pilot imao zadatak da sruši most i da je dva puta gađao metu, ali da je u poslednjem trenutku i deliću sekunde shvatio da voz ulazi na most i da više nije mogao da zaustavi ispaljene rakete”.

Na mermernom spomeniku pored mosta iznad reke Južne Morave u Grdeličkoj klisuri, podignutom u znak sećanja na veliku tragediju i stradanje civila uklesano je: „Ne treba se bojati ljudi, nego neljudskog u njima.”

Prošle su 24 godine od proleća 1999. i stradanja SR Jugoslavije i Srbije u NATO agresiji. Pamte se „obične” i kasetne bombe, rakete, projektili, rušenja i stradanja. Jug Srbije i Niš, najviše puta bombardovan i sa najvećim brojem civilnih žrtava u 78 dana agresije, Aleksinac, koji je zbog stradanja kao „kolateralna šteta” dobio naziv „srpska Hirošima”, Varvarin, Surdulica, Grdelica – sve su to stratišta koja naša zemlja ne zaboravlja...

I danas će u Grdeličkoj klisuri na mestu tragedije u 11.55 sati biti održan komemorativni skup na kojem će biti odata počast stradalima.