Da li su Bošnjaci ekskluzivne žrtve sukoba u BiH

Bošnjaci od završetka rata u Bosni i Hercegovini o sebi grade sliku žrtve. Ta politika imala je dva cilja. Sa jedne strane, to je bilo nametanje krivice Zapadu jer nije uradio više za Bošnjake. Istovremeno, država i vojska Srba u Bosni i Hercegovini su povezani sa ratnim zločinima i genocidom, koji Bošnjaci navode u širem značenju. To znači da on, prema tumačenju Bošnjaka, nije ograničen samo na Srebrenicu.    

Vremenom su Bošnjaci shvatili da na priči o genocidu mogu i da zarade. Zbog toga ne postoji veće naseljeno mesto u Bosni i Hercegovini, u delu Federacije BiH, koji nema najmanje jedan muzej posvećen žrtvama rata i genocida.

Mostar, na primer, ima jedan zvaničan i dva neformalna. Po ceni od deset evra, posetioci mogu da pogledaju film koji, svedoči o žrtvama. One su istinite ali je problematično tumačenje.

Jer, priča ide ovako. Bošnjaci su bili miroljubiv narod koji je tokom raspada SFRJ odlučio da svoju sudbinu uzme u svoje ruke.

Prvo ih je napala „federalna armija”. Termin Jugoslovenska narodna armija se izbegava. Potom su stigli dobrovoljci iz Srbije i tako nizom, do Srba komšija.

Sukob sa Hrvatskim većem odbrane se spominje tek usput. Verovatno bi to i prećutali da HVO nije srušio Stari most.

Mostar je prošle godine posetilo 400.000 registrovanih turista. Taj broj je višestruko viši i mnogi od njih posećuju spomenute muzeje ratnim stradanjima. Posetioci plate, pogledaju postavku i film, i odu. Oni nemaju vremena da se bave činjenicama. Srbi su krivci a u Mostaru danas ih manje za oko 20.000 nego pre rata.

U okolini tog grada za vreme rata bilo je više desetina lokaliteta gde su zatvarani, mučeni i ubijani Srbi. Nakon rata grad je podeljen na Hrvatski deo, koji ima 11.000 stanovnika više nego pre rata. I, Bošnjački deo sa pet hiljada stanovnika više nego pre rata. A, Srbi su proglašeni za zločince. Gde je tu logika.