Makron između „evropskog sna" i transatlantske jave

Stari Makronov san o jakoj i samostalnoj Evropi tek što je ponovo oživeo posle posete Kini i odmah je doživeo žestok sudar sa surovom transatlantskom javom. Zbog izjave da je strateška autonomija ključna za Evropu kako ne bi bila ničiji vazal i kako bi time izbegla da bude uvučena u sukob između SAD i Kine oko Tajvana, francuskom predsedniku je priređen pravi verbalno-ideološki „topli zec” s obe strane Atlantika.

Dok u Pekingu radosno trljaju ruke zbog Makronovih stavova, jer signaliziraju ćorsokak za američku strategiju uvlačenja Evrope u igru obuzdavanja Kine, s Kapitol hila stižu i optužbe za izdaju. Kritike i osude Makronove vizije izvlačenja Evrope iz američkog zagrljaja kako bi postala „treća supersila” stižu i od evropskih političara. Oni podsećaju francuskog lidera, koji se samovoljno nameće kao vođa EU, da Ukrajina ne bi bila u stanju da izdrži rusku invaziju bez pomoći SAD.

„Da su Amerikanci razmišljali na isti način od 24. februara prošle godine, Ukrajina više ne bi postojala, a Putin bi verovatno već bio ispred Pariza”, poručio je poslanik nemačke CDU Tilman Kuban.

Strategija zagovaranja evropske strateške autonomije u direktnom je sukobu s naporima američkog predsednika Džozefa Bajdena da stvori zajednički front kako bi se izašlo na kraj s pretnjama Kine i Rusije. „Volstrit džornal” je u uvodniku poručio da bi „beskorisni komentari” francuskog predsednika mogli da potkopaju američko i japansko odvraćanje od Kine u zapadnom Pacifiku, istovremeno ohrabrujući američke političare koji žele da smanje američke obaveze u Evropi.

Bela kuća i Stejt department bili su uzdržani u oceni onoga što je Makron rekao s diplomatskom porukom da su SAD „fokusirane na sjajnu saradnju i koordinaciju s Francuskom kao saveznikom i prijateljem”, ostavljajući Jelisejskoj palati da razjasni Makronove stavove. Ali je zato prava lavina napada na francuskog predsednika usledila od kongresmena iz redova republikanaca:

„Ako je Francuska zaista posvećena napuštanju demokratskih nacija u korist brutalnog komunističkog režima, SAD moraju da preispitaju svoj stav prema Francuskoj”, kaže Kris Smit, predsednik Izvršne komisije Kongresa za Kinu, koji je Makronovu izjavu nazvao izdajom demokratskog Tajvana.

Drugi su, pak, ukazali na dvojake standarde Francuske, koja podržava napore SAD da odbrani Ukrajinu, dok istovremeno zatvara oči pred kineskom pretnjom Tajvanu. „Makron želi da SAD spasu Evropu od ruske agresije, ali očigledno da se zavetuju na neutralnost protiv kineske agresije na Pacifiku”, napisao je na „Tviteru” senator iz Teksasa Džon Kornin.

Makronove izjave bile su sramotne i veoma geopolitički naivne, rekao je za „Foks njuz” Majk Galager, predsednik Komisije Predstavničkog doma za Kinu. Republikanski senator Marko Rubio pita se da li Makron to govori u ime cele Evrope. Ako je tako, onda bi po njemu SAD trebalo da razmotre da fokus svoje spoljne politike usmere na obuzdavanje Kine i da ostave Evropu da sama vodi rat u Ukrajini.

Iako zvanični Berlin još nije komentarisao Makronov istup, član Bundestaga iz Šolcove vladajuće stranke SPD Metin Hakverdi ističe da je Makron u Pekingu razgovarao bez odobrenja EU. Govoreći za „Tagešpigel”, on je rekao da je Zapad napravio grešku što je dozvolio da u svojim odnosima s Kinom bude podeljen na svim poljima.

I u Češkoj, koja odnedavno smatra Tajvan svojim bliskim ekonomskim, pa i političkim saveznikom, kritikovali su francuskog predsednika. Senatorka Miroslava Njemcova, iz vladajuće Građanske demokratske partije, poručila je na „Tviteru” da je Makron u Kini potkopao ključni savez između Evrope i SAD.

Marek Ženišek, predsednik Komiteta za spoljne poslove češkog parlamenta, koji je nedavno s visokom delegacijom posetio Tajpej, smatra kako su Makronove poruke da Evropa treba da smanji zavisnost od Amerike potpuno sramotne i pogrešne: „Evropa mora da se odupre potpuno drugačijoj vrsti pritiska i da uravnoteži moć Kine i SAD.”