Od snova nikada ne treba odustati

Jedan doktor me je 1994. godine pitao šta želim da budem kada porastem. Bez imalo razmišljanja moj odgovor je bio – doktor. Bilo mu je čudno da dete od 12 godina da tako precizan odgovor. Do 2018. godine ta moja želja nije uspevala da zaživi. Pri jednom sasvim opuštenom razgovoru sa prijateljem, načela se ova tema. On mi je dao vetar u leđa i ja sam punom snagom krenula u ostvarenje svog sna.

Sada je 2023. godina i ja sam zdravstveni radnik. I dalje ne odustajem od želje da jednog dana budem doktor. Ali ako i ne, u struci medicinske sestre tehničara jeste možda najveća čar. Ovde sam najbliža ljudima. Najviše mogu da im pomognem. A sama uvek mogu da se edukujem dalje. Ne postoji ništa na ovom svetu što me više ispunjava nego da mog pacijenta, čoveka koga sam lečila, ispratim gledajući mu osmeh ili suze radosnice kada odlazi kući. Čudno je to... Imati iskustva sa obe strane kreveta. Znati kako je zaista. I imati to znanje i volju i pored sopstvenih zdravstvenih problema biti tu uz druge ljude i davati im deo sebe.

Do naglog pogoršanja mog zdravstvenog stanja došlo je te 1994. godine. U vreme inflacija i nedostatka svega, jednostavno smo znali da moramo da preživimo kako znamo i umemo. Nikada nisam osetila niti sada osećam kao da mi nešto fali. Mislim da je čoveku važno da u startu prihvati situaciju kakva jeste i nastavi sa svojim životom. Još upornije i jače nego do tada. Doduše, možda budemo nekada malo sporiji, ali šta je važno – da koračamo.

Te 1994. godine provela sam osam meseci u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj gde sam posle mesec dana boravka na intenzivnoj nezi premeštena sa Instituta za majku i dete. Za tih osam meseci izgubila sam oba bubrega, sluh, urađeno mi je mnogo intervencija i operacija. Propustila sam drugo polugodište u školi. Vratila sam se na staklenim nogama. I na istim takvim nogama držala sam se tri godine jer lekova za poboljšanje mog zdravstvenog stanja nije bilo. Takođe sam izgubila i sve drugare. Društvo su mi pravile knjige.

Usledila je 1997. godina, kada mi je moj otac, najbolji na svetu, nesebično dao svoj bubreg. Odmah nakon transplantacije imala sam osećaj da se sunce svojim najdivnijim sjajem probilo kroz dugi niz crnih oblaka. Bukvalno sam sutradan skočila na noge, sa 30 centimetara dugim rezom, želeći celom svetu da opišem taj trenutak svetla. Te godine postala sam još jača osoba nego što sam ranije bila. Pa čak i sve godine koje su me čekale i svi mogući i nemogući problemi od mene su načinili „čeličnu ledi”. Bubreg je u mom organizmu opstao samo godinu dana. Prvu godinu srednje škole sam završila odlazeći iz bolnice u školu. Retko sam izlazila kući. Ali bila sam srećna bez hemodijalize.

Ipak, od 1998. do danas na hroničnom sam programu hemodijalize.

Sve ove godine na hemodijalizi pratile su razne komplikacije. Zadnju fistulu sam 2011. godine uradila u AKH bolnici u Beču. U Srbiji nije bilo hirurga koji je mogao da je napravi. Sve je urađeno o ličnom trošku.

Na nagovor sestre, 2008. godine sam odlučila da odem na kasting za emisiju „Plesom do snova”. Posle nekoliko kastinga, izabrana sam za učestvovanje u ovoj emisiji humanitarnog karaktera. Imala sam tri meseca svakodnevnog treninga od po pet i više sati, čak i nakon dijalize. Igrala sam za sebe. Za sredstva za transplantaciju u Beču. U finalu sam bila drugoplasirana. Ali nakon nerazumevanja matične države za moje zdravstveno stanje, novac osvojen na ovom takmičenju, koji je trebalo da bude iskorišćen za moju drugu transplantaciju bubrega, potrošen je na kreiranje novog vaskularnog pristupa u AKH u Beču.

U decembru 2022. godine završila sam i obuku za medicinsku sestru tehničara na hemodijalizi u KBC „Zvezdara” pod budnim okom glavnog tehničara Miljana Ilića. Dugi niz godina radila sam na filmovima specijalne efekte, šminku, (to radim i danas kada imam vremena), završila sam kurs glume, bavila se i time. Pojavljivala sam se i u holivudskim filmovima, turskim, indijskim... Taj dugi niz godina živela sam za film i njegovo stvaranje. To je jedan predivan svet ako znate da ga živite na taj njegov specifičan način.

Ne odustajte od sebe i svojih snova. Mi smo velika bića. Imamo velike moći u sebi. Svima želim da nađu tu moć u sebi i da krenu napred s vetrom u leđima ka svojim snovima! Nikada nemojte misliti da je za nešto kasno.

A ako se nekada, nekom prilikom, negde usput sretnemo, preneću vam deo svoje snage. Raširićete svoja krila i poleteti brzo ka vašim snovima.