Niškoj banji treba vratiti staru slavu

Za razliku od Prolom banje i Lukovske banje, koje su procvetale posle uspešne privatizacije, Kuršumlijske banje, koja je na pragu da ponovo procveta, Vrnjačke banje, koja nastavlja da se razvija gigantskim koracima, i Sokobanje, koja je uspela da joj preuzme primat po broju noćenja, Niška banja propada već duže od dvadeset godina.

Za razliku „prolom vode”, koja se prodaje čak i u supermarketima u Melburnu, u dalekoj Australiji, u Niškoj banji nema više tople vode. Ukinuli su je u centralnoj fontani, koja je izgrađena po mom projektu davne 1976. godine, pa otiče kroz centralni park do stacionara „Radon” i sliva se niz najviši, veštački vodopad, ispred njega, koji je jedini opstao iz mog projekta.

Tri banjska hotela propadaju. U centru banje, hotel „Srbija”, nekad najstariji hotel „Balkan”, stoji očerupan kao ruševina posle privatizacije „Srbija turista”. Hotel „Ozren”, podignut kao Banovinski hotel, s toplom vezom prema Starom kupatilu, takođe je zatvoren i propada zarastao u šikaru. Nekadašnji elitni hotel „Zelengora”, sada polusrušen, propada posle požara koji su izazvali „skvoteri” što su se u njega uselili kad je zatvoren posle propasti „Srbija turista”.

Samousluga u banji je ukinuta, pijaca je pred zatvaranjem. U celoj banji rade samo „dve i po” piljarnice, nekoliko kafana i kioska s pecivom, burekom i mekikama.

Iako se Niška banja nalazi uz ukrštanje evropskih i svetskih komunikacija – pored Niša s aerodromom, železničkom stanicom koja je na žalost opustela i neposredno uz raskrsnicu evropskih auto-puteva – nema izlaz na auto-put.

U poslednjih sto i više godina u svim dugoročnim razvojnim planovima Niša Niška banja je bila sagledavana kao najznačajniji turistički potencijal ovog grada. Nažalost, grad je od nje digao ruke, a opštinska vlast Niške banje nema ni snage, ni volje da pokuša da joj vrati raniji ugled.

Pre više decenija najavljivane investicije za izgradnju novih banjskih i kupališnih kapaciteta na atraktivnoj lokaciji „Lozni kalem”, ispod banje, ostale su samo „šarena laža”.

Verovatno bi odgovarajuće republičke institucije trebalo da probude uspavane lokalne strukture pre nego što Niška banja bude potpuno izbrisana sa karte Srbije.

Mr Mihailo Medvedev,
arhitekta, Niš