Prodaju devojčice za 1.000 evra

Pančevo – „Policija je nemoćna ako žrtva ne želi da sarađuje, što je veoma čest slučaj. Zbog sramote ili straha, osoba koja je neko vreme provela u ’belom roblju’ ne želi da otkrije šta joj se desilo i ko joj je bio ’poslodavac’, a neretko se desi da nekadašnja žrtva i sama počne da vrbuje ’belo roblje’“, kažeza „Politiku“ šef odseka pogranične policije za suzbijanje ilegalnih migracija i trgovine ljudima Policijske uprave Pančevo Jovica Ratkov, dodajući da broj neotkrivenih slučajeva daleko nadmašuje brojku otkrivenih i procesuiranih počinilaca ove vrste kriminala.

Ovih dana, pančevačka policija je podnela krivičnu prijavu protiv strica K. Ć. (13) iz Pančeva zbog sumnje da je počinio krivično delo trgovine ljudima. Priča je gotovo klasična: otac u zatvoru, majka težak invalid, a rođak koji je preuzeo „brigu“ o detetu zloupotrebio je dato mu poverenje.

Od našeg sagovornika saznajemo za još jedan slučaj trgovine ljudima: već godinu i po dana sudi se majci, stricu i strini jedanaestogodišnje M. R. iz Samoša, koju su juna 2005. prodali, navodno zbog udaje, za 3.000 evra. Obrela se u Parizu, gde je bila u porodici poreklom sa ovih prostora, koja ju je primoravala da krade u bogatim kućama i otima torbe na ulicama. Nakon godinu dana uspela je da pobegne i javi se policiji. Deportovana je u Srbiju i smeštena u „sigurnu kuću“. Devojčica je bila uvučena u kriminal ozbiljnih razmera, jer su i inspektori francuske policije dolazili ovamo da je saslušaju.

Ništa bolje sudbine nije bila ni, takođe jedanaestogodišnja, Kovinka P. P. Babi, koja se starala o njoj, bračni par iz Kovina obećao je bolji život za unuku, pa je ova, prema verziji okrivljenih, s njima otišla najpre u Banjaluku, gde je krala i prosila za račun svojih „poslodavaca“, a potom je prodata u Sarajevu, gde se bavila istim poslovima. Posle više od godinu dana policija je devojčicu pronašla u Malom Zvorniku. Kazala je da joj je neka Romkinja dala autobusku kartu i otpremila do mesta gde je njena odiseja završena. Veći deo ove priče još uvek pokušavaju da rasvetle istražni organi.

Jovica Ratkov navodi i slučaj sedamnaestogodišnje R. K. čiji je otac 2005. pančevačkoj policiji prijavio nestanak ćerke. Međutim, dan kasnije je prijavu povukao, tvrdeći da nije znao da se ona udala. Devojka je sa pančevačkom policijom stupila u kontakt tek godinu dana kasnije, kada je ustanovljeno da ju je navodni mladoženja prodao za 1.000 evra, posle čega je odvedena na rad u Italiju. I pored više pokušaja policije, i ona i njeni najbliži odbili su da ispričaju čitavu priču o onome što je tamo radila.