Nacionalna banka matičnih ćelija biće u funkciji do kraja godine

Kragujevac – Izgradnja centara izvrsnosti u Kragujevcu privodi se kraju i biće završena ovog leta, nakon čega sledi opremanje administrativnog dela i laboratorija u kojima će se domaći i inostrani istraživači baviti ispitivanjima pre svega matičnih ćelija koje mogu pomoći u lečenju pacijenata s teškim i retkim oboljenjima. Zato je Nacionalna banka matičnih ćelija, koja će biti stavljena u funkciju najkasnije do kraja godine, najvažniji deo ovog modernog centra, koji bi trebalo da dâ veliki podstrek razvoju nauke u našoj zemlji.

U centrima izvrsnosti u Kragujevcu, čije će useljenje početi već ove jeseni, obavljaće se ispitivanja iz različitih oblasti medicine, te bioinženjeringa i drugih prirodnih nauka, a samo gradnja objekta u kojima će biti smeštene sofisticirane laboratorije koštala je 18 miliona evra. Izgradnja objekta od 11.500 kvadrata finansirana je kreditnim sredstvima Evropske investicione banke, uz pomoć Vlade Srbije, lokalne uprave i Univerziteta u Kragujevcu, a za nameštaj i opremanje laboratorija i učionica biće potrebno uložiti još oko pet miliona evra.

– Prva na listi stanara je Nacionalna banka matičnih ćelija koja će biti jedinstvena na ovom prostoru, jer neće biti samo mesto za čuvanje ćelija pupčane vrpce već i naučna baza za proučavanje ćelijskog materijala koji može poslužiti u borbi protiv mnogih bolesti s kojima savremena medicina još ne može efikasno da se nosi – objasnio je Nenad Filipović, rektor Univerziteta u Kragujevcu, u okviru koga će i raditi centri izvrsnosti.

Osim Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu, koji će dobiti sasvim novu istraživačku i obrazovnu bazu, u naučnom centru će biti smešten još Institut za informacione tehnologije i Računarski centar, ali tu će svoje mesto moći da nađu i naučnici s drugih fakulteta na kojima se izučavaju prirodne nauke. Da se radovi privode kraju govori i to što su već podeljene obaveze, pa se tako zna da će Fakultet medicinskih nauka imati 80 posto učešća u pokrivanju komunalnih troškova, a Institut za informacione tehnologije i Računarski centar 20 posto.

– Verujemo da će Kragujevac postati centar naučnih istraživanja u našoj zemlji i regionu. Univerzitet u Kragujevcu ima vrlo jake grupe iz oblasti biomedicinskih istraživanja, godinama smo visoko rangirani na Šangajskoj listi, a na THL listi smo prošle godine proglašeni za najbolju naučnu ustanovu u Srbiji. Očekujem da će u centrima izvrsnosti raditi mnogo mladih naučnika na puno novih projekata – naveo je rektor Filipović.

Zahvaljujući istraživačima u oblasti kliničke medicine, ali i profesorima Prirodno-matematičkog fakulteta, Univerzitet u Kragujevcu se već nekoliko godina nalazi među prvih 300 univerziteta na Šangajskoj listi, a 15 kragujevačkih naučnika zauzima visoke pozicije i na Stanford listi. U Kragujevcu je smešten i Državni data centar, a nedavno je počelo formiranje i Inovacionog distrikta u kome će iskusni profesori i mladi istraživači moći da pokreću startap projekte, pa će Nacionalna banka matičnih ćelija moći da donosi i nemale prihode.

Inicijativa za osnivanje Nacionalne banke matičnih ćelija u Kragujevcu pokrenuta je još 2011. godine, na predlog profesora Nebojše Arsenijevića i Miodraga Stojkovića, poznatih mikrobiologa i genetičara. Ugovor između Univerziteta u Kragujevcu i Vlade Srbije potpisan je 2013, a gradnja je počela s kraja 2015. Svečano polaganje kamena temeljca obavljeno je januara 2016. godine, u prisustvu tadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića, koji je tom prilikom izjavio da je jedna ovakva ustanova potrebna kako bi se sačuvao nacionalni kod.