Jedna ženska priča

Na upravo završenom četvrtom po redu Evropskom festivalu animiranog filma – Balkanima ′07 – trofej za najbolji animirani film jugoistočne Evrope, jednoglasnom odlukom žirija, pripao je Veri Vlajić, za scenario, crtež, animaciju i režiju 10-minutnog filma "Ženska strana romana". Ovo je samo još jedna u nizu internacionalnih potvrda i priznanja našoj umetnici, vrsnoj i istrajnoj animatorki, čije je stvaralaštvo odavno prešlo granice naše zemlje i postalo poznato i prepoznatljivo u svetu.

Ideja za film "Ženska strana romana" nastala je pre više od deset godina, ali je u početku on bio zamišljen kao serija od 10 epizoda u kojima bi priče iz čuvenih svetskih romana bile prikazane iz ženskog ugla, uz ironičan komentar i jezikom animiranog filma. Onda se ta ideja povezala sa jednom drugom – o ženskim suzama, i tako je nastao ovaj nagrađeni film.

– U svom autorskom bavljenju animiranim filmom uvek sam nekako "vozila" na dva koloseka. Na jednom su bili filmovi koji su bazirani na već gotovim likovnim predlošcima, na statičnom crtežu, koji su povezivanjem i animiranjem rezultirali novom formom i značenjem. Takav je bio film "U aleji velikana i velikih događaja", zasnovan na karikaturama Zuke Džumhura koje je on objavljivao na prvoj stranici nedeljne "Politike" više od 30 godina i koje su predstavljale istoriju sveta ispričanu kroz karikaturu. Tu bih takođe smestila film "Tri života ježa", koji sam uradila zajedno sa Slobodanom Novakovićem, a koji je takođe bio neka vrste istorije, 50 godina čuvenog humorističkog časopisa "Jež", za koji su radili svi relevantni karikaturisti iz zemlje  i sveta... Sa druge strane, uvek sam pokušavala da malo i eksperimentišem u formi, kao i da izrazim neka svoja osećanja i razmišljanja. Tako su nastali filmovi "Uvo","Ona", "Hiromantija", "Crni film", pa evo i "Ženska strana romana" – kaže za "Politiku" Vera Vlajić.

Kao autor koji uz kontinuirani filmski rad već nekoliko godina deluje i kao umetnički direktor Festivala kratkometražnog i dokumentarnog filma i kao profesor animacije, tranzicioni problemi produkcije animiranih filmova dobro su joj poznati. Nekadašnje velike, državne producentske kuće, sporadično su zamenjene malim producentskim kućama ili pukim producentskim angažmanom samih autora, što je rezultiralo sve manjim brojem filmova i njihovim produkcijskim osiromašenjem. Međutim, Vera Vlajić smatra da ohrabruje činjenica što u poslednje tri–četiri godine imamo pojavu većeg broja mladih autora koji, pre svega zahvaljujući novoj kompjuterskoj tehnologiji, obezbeđuju tehniku i sami realizuju svoje filmove. Ali da bi film bio profesionalno urađen i da bi mogao da konkuriše na svetske festivale, smatra Vlajićeva, u njega osim entuzijazma autora treba da budu uložena i neka sredstva. Tu je i već zapažena uloga Sekretarijata za kulturu grada Beograda koji poslednjih godina pomaže produkciju i animiranih filmova.

– Nadam se da će tako biti i ubuduće. Ali moram da naglasim da konačno mora da se krene sa planiranjem i stvaranjem jedne sigurnije strategije i kulturne politike na nivou Republike Srbije, kako bi se obezbedio kontinuitet u toj vrsti stvaralaštva i za osvedočene autore, kao i za mlade talentovane ljude, kako bi oni ostali u svetu animacije, a ne da je zbog besparice napuste i pobegnu u neke druge profesije – kaže Vera Vlajić.