Tri medalje po meri stručnjaka

Olimpijski komitet Srbije čeka izveštaje sportskih saveza čiji su sportisti učestvovali u Pekingu da bi, zajedno sa predstavnicima države kada je u pitanju finansiranje naših olimpijaca, doneo ocenu učešća sportista Srbije na 29. letnjim olimpijskim igrama.

Ocena će, najverovatnije biti povoljna, a evo i zašto.

– Mi smo u Pekingu imali dva podjednako važna cilja – sportski i, da tako kažem promotivni. Želeli smo da sa što većim brojem sportista učestvujemo na Igrama i tako promovišemo državu koja se posle 96 godina vratila na Olimpijske igre. Zbog toga smo u Peking vodili sve sportiste koji su ispunili norme, a to smo mogli zahvaljujući činjenici da je put i boravak sportista u najvećem delu finansirao Međunarodni olimpijski komitet, nadoknadom dela putnih troškova i apsolutnim pokrivanjem boravka u Olimpijskom selu. U okviru tog osnovnog cilja bio je i sportski, a to je osvajanje prvih olimpijskih medalja pod imenom i obeležjima Srbije. I u jednom i u drugom smo uspeli – kaže Predrag Manojlović, generalni sekretar OKS.

I stručna predikcija rezultata naših sportista u Pekingu je potvrđena.

– Projektom „Peking 2008“ predviđeno je da u Pekingu imamo oko 90 sportista i da naše sportske moći mogu da donesu tri medalje. Projekat je nastao početkom 2006. je na osnovu stručnih predloga i sagledavanja situacije svih sportskih saveza olimpijskih sportova, koje je usvojila Programska komisija u kojoj su stručni rukovodioci i savezni treneri i svih sportskih saveza, da tako kažem trust mozgova našeg sporta. Projekat je razrađen u programe za svaki sport, a kad su u pitanju pojedinačni sportovi i za svakog pojedinačnog sportistu, a za njihovu realizaciju dobili smo do države 78 miliona dinara u prošloj i 138 miliona u ovoj godini – navodi Manojlović, a javnosti je dobro poznato da su, prvi put posle mnogo vremena, sportski savezi i sportisti mogli da sprovedu sve dogovorene programe.

I to nije sve. Napravljen je i korak dalje – ka Londonu 2012.

– Programima smo pored olimpijskih kandidata i potencijalnih olimpijskih kandidata obuhvatili i olimpijske nade, uključili u finansiranje juniorskog sporta i iz toga su proizašli i sjajni rezultati naših mladih plivača i atletičara na juniorskim šampionatima, koji su ujedno i ispunili olimpijske norme za Peking, učestvovali na Igrama i stekli dragoceno iskustvo za 2012. godinu. Time, praktično za njih je već počeo novi olimpijski ciklus – smatra generalni sekretar OKS.

Pored toga sačinjen je, opet prvi put, poseban program aklimatizacionih priprema za desetoro potencijalnih osvajača medalja u individualnim sportovima...

– On je doneo potpun plod Milorada Čavića, jer smo mi iz Olimpijskog komiteta Srbije u direktnoj saradnji sa Plivačkim savezom i Čavićevim trenerom finansirali njegove pripreme, odlaske u Ameriku, boravak trenera – kaže jedan od osvajača olimpijskog srebra u vaterpolu 1980.

Ipak, u Pekingu osvojene su ukupno tri medalje.

– Svakako, imali smo kandidate za više trofeja. Lično, ponet rezultatima naših tenisera, jer imali smo u Pekingu prvu i drugu teniserku sveta i trećeg tenisera. Naši strelci su se nalazili u vrhu svetskih rang-lista, rvači su imali sjajne rezultate, da ne govorim o našim odbojkaškim ekipama, vaterpolistima... tako da sam u predvečerje Olimpijskih igara poželeo da osvojimo pet medalja. Ali to je samo bila moja želja, a potvrđena je stručna prognoza, osvojene su tri medalje i sprečena dalja erozija rezultata na olimpijskoj sceni. Ponovo smo bili 62. po broju medalja, a nažalost nismo osvojili ni jedno zlato koje bi nas podiglo dvadesetak mesta – kaže Manojlović.

Nažalost neke medalje odnele su objektivne okolnosti.

– Želim da se zahvalim svima, a posebno Ani Ivanović, koji su iako povređeni došli u Peking i učinili sve da učestvuju na igrama. Nažalost njih su povrede sprečile da učestvuju ili da postignu više, za razliku od drugih kod kojih su pojedinačni i klupski interesi nadjačali zajednički, reprezentativni, ali to je česta pojava u zemljama tranzicije – rekao je Manojlović, a u njegovim rečima nije teško prepoznati nemile događaje oko fudbalske reprezentacije.

Sve ovo pokazuje da je mesto i uloga Olimpijskog komiteta u odnosu na prethodne olimpijske cikluse znatno promenjena zahvaljujući konsensusu postignutom u sportu i uz podršku Ministarstva omladine i sporta i pre no što je usvojen Zakon o sportu.

– Formalno pravno Olimpijski komitet Srbije u postojećem sistemu sporta kao i da ne postoji i on je i dalje na nivou turističke organizacije koja kvalifikovane sportiste vodi na Olimpijske igre. Pre dve godine imali smo velikih organizacionih problema, kada su mnogi us portu tražili emisiju, ličnost koja ima čarobni štapić i koja svoj društveni uticaj ili finansijsku moć može da iskoristi da preokrene tešku situaciju. To jednostavno nije moguće. Sport iziskuje dugotrajan proces. Mora se poći od baze da bi se došlo do vrha. Bez obzira što je Sportski savez Srbije nadležan da predlaže finansiranje sporta, mi smo napravili zajedničku komisiju u kojoj su i predstavnici nacionalnih sportskih federacija, koja vrši konačnu trijažu. Sport je tako pretekao zakonodavstvo ali, očekujem da će uskoro biti usvojena Nacionalna strategija u sportu, da će ovo mesto i uloga OKS biti potvrđeni usvajanjem Zakona o sportu, a dotad u saradnji sa državnim organima radićemo u najboljem interesu sporta i države – zaključio je Predrag Manojlović, generalni sekretar OKS.

Ž. B.

------------------------------------------------------------

Sport je na novom početku

Strategija sporta definiše državne ciljeve u ovoj oblasti i osnovne pravce razvoja sporta, a Zakon o sportu trebalo bi da omogući njeno efikasno sprovođenje. U pripremi ovih dokumenata aktivno je učestvovao i OKS, a svojom inicijativom otišao je i korak dalje.

– Nažalost mi smo u situaciji da sve moramo da radimo iz početka. Uz pomoć sredstava iz MOK-ovih programa pokrenuli smo obnovu Republičkog zavoda za sport, sa Pokrajinskim izvršnim većem i Pokrajinskog zavoda ali i plivačkog centra u Zrenjaninu. Očekujemo aktivnu ulogu države u revitalizovanju Zavoda za sport koji nam je potreban da programira, edukuje i kontroliše ceo trenažni proces, da pruža usluge svim trenerima, mora da bude nukleus transfera tehnologije i znanja ka našim stručnjacima. Moramo da obnovimo njegovu biblioteku, moramo da pokrenemo informacioni centar srpskog sporta, da sprovedemo programe za sportske direktore i generalne sekretare sportskih saveza koji moraju da budu nosioci svih aktivnosti, moramo da registrujemo trenere (zakon će regulisati ko može da bude trener na kom nivou) da ih edukujemo, moramo da dalje razvijamo program identifikacije talenata za koji smo dobili pohvale i podršku Međunarodnog olimpijskog komiteta, moramo da izgradimo olimpijski trenažni centar – započeo je Predrag Manojlović nabrajanje dugačkog spiska obaveza koje se nalaze pred našim sportom i državom...