Teško do ujedinjenja

Sudeći po dijalogu radikala i DSS-a u Skupštini Srbije u protekli četvrtak, razgovori o tesnoj saradnji, odnosno ujedinjenju opozicije SRS-a, DSS-a i NS, koje će prema najavi generalnog sekretara radikala Aleksandra Vučića „narodnjacima” biti ponuđeni sutra, teško da će doći do ujedinjenja. Vučić je tu opozicionu saradnju, koju je prvi pomenuo Tomislav Nikolić, okarakterisao kao potrebnu.

U početku predlog je kritikovao Velimir Ilić impulsivno rekavši da je „Toma veći demokrata od Borisa Tadića”, ali je kasnije njegova partija podržala saradnju. Demokratska stranka Srbije je davala odmerene izjave. Vučić je rekao da su korektniji i racionalniji odnosi između ove tri stranke potrebni, s obzirom na to da je vlast krenula u brutalnu kampanju dokazivanja da je opozicija kriva za blokadu parlamenta i sve što u državi ne valja, kako bi uništila opoziciju i sakrila nemoć da rešava probleme građana. Ipak, DSS je rekao da po Statutu o koalicijama razgovara tek kada se raspišu izbori.

Objašnjavajući zajedničku akciju Vučić je rekao da bi opozicijamogla da ponudi program koji može da podigne Srbiju. Na primer, mogli bi da ponude zajednički predlog zakona o penzijama, da sarađuju kroz različite vrste vanparlamentarnih akcija i pomoći i da se zajedno bore protiv vlasti koja kontroliše skoro sve medije i hoće da uništi opoziciju. Protekle nedelje priča o ujedinjenju opozicije se ponovila ali i ovoga puta bez konačnog dogovora.

Miodrag Radojević, istraživač saradnik Instituta za političke studije, kaže da je normalno da se u višepartijskom sistemu opozicija teško ujedinjuje. „U dvopartijskom sistemu opozicija se posle izbora povlači. Takav je slučaj u Velikoj Britaniji. A kod nas su pravljene vlade u senci. To nije imalo mnogo smisla, bio je to više marketinški potez Deposa. U ovom trenutku opozicija se ne ujedinjava jer postoji strah slabijih da bi mogli izgubiti identitet. Stranke DSS i NS bi se mogle utopiti u veću SRS. Zato DSS i NS manevrišu i ne verujem da će doći do čvršćeg okupljanja. Zajedno će nastupati u Parlamentu i to je sve.”

Zoran Stojiljković, politikolog, misli da je opozicija u frustrirajućoj situaciji, jer su ponovo u manjini u Skupštini i pored očekivanja da dođu na vlast. „Zato smišljaju šta će da rade. Moraju da se bave time da bi izašli iz defanzive. Moraju da igraju neku igru, da ’ošinu’ po medijima, da opstruišu Skupštinu ili da izađu na ulice. Razjedinjena opozicija ne može ništa da uradi, ali, s druge strane, kod nas samo vlast sama sebe može da uruši.”

Marko Blagojević, programski direktor Cesida, kaže da se primećuje otklon DSS-a i NS prema radikalima jer se sada udruživanje ne bi isplatilo pošto izbori nisu na vidiku, a kada dođe do izbora biraće prema okolnostima. „Opozicija je upućena da radi zajedno jer ima zajednički cilj. Oni će ga koordinirati bez partnerstva. Kao kada je konstituisan prethodni parlament, Nenad Čanak je rekao da su LDP i SRS više od bloka a manje od koalicije.”

Stojiljković kaže da DSS procenjuje strategiju, ali i da će se verovatno pozabaviti unutrašnjom artikulacijom. Isto misli i Blagojević koji kaže da DSS treba da radi na sebi jer su sami sebi naneli mnogo štete, ukoliko im je bitno da se održe, a ukoliko nije mogu da uđu u koaliciju. „Moraju da se programski pozicioniraju i konsoliduju.”

Kod nas se opozicija uspešno ujedinila u DOS ali to nije dugo trajalo. Stojiljković kaže da se opozicija uspešno udruživala i u Bugarskoj. „Važno je da li nastup ima sinergetskog delovanja. Ako ga nema, nema svrhe.” Radojević kaže da su opozicione stranke uspešno objedinjene posle 2000. godine u Hrvatskoj. „Kod nas je to sada opstrukcija kako bi se ovoj inače krhkoj koaliciji postavile prepreke. Ali, tenzija opada jer se DSS i NS drže po strani. Kod radikala je vidno da o tome šta treba da rade pre svega ne postoji saglasnost među njima.”

Blagojević kaže da se opozicija u okruženju homogenizovala. „U Sloveniji, Hrvatskoj, Makedoniji, Bosni i Hercegovini,Mađarskoj, Rumuniji, pa i u Crnoj Gori opozicija je pokazala potrebu za ujedinjenjem. Kod nas je politička scena razuđena, ali je pitanje trenutka kada će male stranke pasti u senku velikih. To bi značilo da postoji levi i desni centar sa ekstremima koji se smenjuju.” Ali, Blagojević kaže da je tako u zemljama koje nemaju probleme kao mi – sa Hagom i Kosovom. „Kada bude postignut konsenzus o ključnim pitanjima, kada se budemo oslobodili tema iz prošlosti i podela i kod nas će biti dve jake stranke. Ovako, mi smo sada u situaciji kao Francuska posle Revolucije pre dva veka. Srećom da istorija sada ide brže.”