Saveti Zigijevog dresera za vaspitanje psa

Najvernijeg čovekovog prijatelja treba birati spram karaktera, afiniteta i mogućnosti. Ne možemo uzeti psa samo zato što malo dete u porodici hoće da ga ima, navodi Radojević

Novi Sad – Službeni pas Zigi, koji je u februaru sa svojim vođom i dreserom Milijem Radojevićem iz Novog Sada bio deo državnog tima za spasavanje iz ruševina katastrofalnog zemljotresa u Turskoj, uživa u prolećnim danima i penziji u koju je zasluženo otišao. Nedavno je bio gost na izložbi pasa mešanaca u Limanskom parku, gde je pokazao šta znači biti lepo vaspitan pas. Izveo je trikove u delu smotre posvećene seniorima, sa podnaslovom „Ne pitaj me za godine”.

„Zigi je u penziji, kod mene je i dalje, uživa u prvom suncu, ponekad zalaje na mačke, a ja sam u potrazi za novim psom za spasilački tim. Najbolje bi bilo da to bude Zigijev potomak. Takvi psi mogu da žive i 13-14 godina, a njemu je devet. Tako da ovog proleća radimo malo i na tome”, kaže za „Politiku” Radojević, novosadski vatrogasac-spasilac.

S obzirom na iskustvo sa Zigijem, ali i drugim psima, on priča da je prvo i osnovno kod vaspitanja kućnih ljubimaca odnos čovek – pas.

„Mora da postoji razlika, ne može tu biti nikakve jednakosti, u smislu da pas ima sva prava i da mu se sve dozvoli, jer onda postaje dominantan, alfa, nameće se, a tu nastaje uzrok problema”, kaže Radojević.

Savetuje da rad sa psom treba početi dok je još štene. Po pravilu, ono dolazi kod vlasnika nakon što je tri meseca provelo kod majke. „Jeste to sve slatko i lepo, kučići su takvi, ali odmah treba krenuti sa učenjem, treba sa njima raditi na ponašanju i poverenju”, ističe on.

Najbolje je da pas odgovara vlasniku po temperamentu, karakteru, mogućnostima i uslovima koje čovek može da mu pruži, navodi i objašnjava da ako vlasnik ne može u šetnje, ne bi trebalo da uzme temperamentnog, aktivnog ljubimca, već staloženijeg i smirenijeg, kome treba možda više ljubavi nego aktivnosti.

„Dakle, birati spram karaktera, afiniteta i mogućnosti, to su osnovne i vezane stvari za odabir. Ne možemo uzeti psa samo zato što malo dete u porodici hoće da ga ima. Stvar je kompleksnija i zahteva pažnju i brigu, ponekad 10-15 godina. Nažalost, ima toga da jedan dan volim psa, a drugog dana ga ne volim i dajem dalje”, navodi Radojević.

On ističe da je osnovno graditi autoritet, a da se to u odnosu na ovu životinju, zbog njenog nagona za jelom, najbolje postiže hranom, ali da isto tako postoji nagon za igrom i lovom, te da se uz pomoć toga njihovo ponašanje dovodi u određene granice. Hrana je nagrada i mora da se zasluži, a u igranju i šetnji, savetuje Zigijev dreser, nikad ne treba dozvoliti da pas nameće svoju volju nego je čovek taj koji određuje vreme i način za takve aktivnosti.

Njegov Zigi je inače belgijski ovčar, malinoa, snažan i velikih grudi.

„Ne mislim da su veliki psi samo za velike ljude, treba da se vaspitavaju od šteneta i poštuju zakonske obaveze oko povodnika i korpe za njušku. Nema agresivnih pasa, nego onih koji svojim delovanjem mogu da naprave neku štetu. Veći pas znači i veća vilica i veći zubi. Dakle – korpa i povodac u šetnji, sem u ograđenim parkovima za pse, da bi se i rizik sveo na minimum”, ističe Radojević.

Mnogi smatraju da nema loših pasa nego loših gazda, ali naš sagovornik voli da kaže kako loših vlasnika ima, ali da kod pasa, slično kao kod ljudi, postoje nasledne osobine, geni, pa ni dresura nekad ne može da promeni karakter, već je potreban stalni nadzor.

Smatra da bi dobar način za smanjenje rizika od napada pasa na ljude bilo uvođenje obavezne obuke za vlasnike. Takođe, ne misli da je ideja o oporezivanju svih vlasnika pasa nešto što bi doprinelo dobrobiti životinja, za koje bi od tog novca, prema istoj zamisli, bili građeni azili za pse-lutalice.

„Naprotiv, uveren sam da bi to dovelo do još većeg napuštanja pasa. Pitanje je i gde bi taj novac završio. Jedino bi možda dalo efekta to da vlasnici o ličnom trošku prođu obaveznu obuku za one pse koji svojim delovanjem mogu napraviti veću štetu”, kaže Mili Radojević.