Anđeoski obrazi Hilandara

Užice – U poslednjoj nedelji posta, uoči Vaskršnjih praznika, u izložbenom prostoru užičkog Narodnog muzeja Jokanovića kući otvorena je jedinstvena izložba osobene duhovnosti. Sa izloženim portretima hilandarskih monaha, retko viđanih u javnosti, nazvana „Anđeoski obrazi Hilandara”.

Njen autor Dragan Tomanović, viši slikar-restaurator užičkog muzeja, doajen je duhovnog slikarstva. Obavljao je konzervacije i restauracije više od 50 crkava (od isposnice Svetog Save u Kareji i Pećke patrijaršije do Mileševe, Studenice, Kalenića i drugih), a radeći godinu i po na Hilandaru upoznao je monahe i po njihovim fotografijama crtao portrete. Načinio je stotinak tih crteža, 29 sada izložio. Trag je o monasima ostavio, uz to i pobudio pažnju ljubitelja umetnosti i duhovnosti.

„Profesionalno radeći na obnovi, konzervaciji i restauraciji hilandarskih umetnina, zidnog i štafelajnog slikarstva, upoznao sam veliki broj monaha. Oni su anđeoski obrazi, vredni u poslušanjima, duboko u molitvama zagrljeni sa anđelima. Ostala mi je zabeležena njihova rečenica: ’Monasi su obrazi anđeoski’. Otuda naziv izložbe. A oni se nevoljno fotografišu, malo iz nepoverenja, a malo i zato što smisao svog života ne žele kroz fotografiju da obeleže. Izložba je vizuelni osvrt ovog vremena u portretima monaha Hilandara. Tu je i iz drugih svetilišta SPC poneki portret monaha koje sam voleo, imao priliku da popričam s njima i čujem pouke”, zapisao je autor, koji iz svog rada na konzervaciji ikona izdvaja obnovu čudotvornih Kozme i Damjana iz Zočišta, kao i Pećku Krasnicu, čudotvornu ikonu u posebnom tronu Pećke patrijaršije.

Ređaju se na izložbi Tomanovićevi crteži upečatljivih likova: od hilandarskog igumana Metodija, te arhimandrita Arsenija i Stefana Hilandarca do monaha Simeona, Andreja, Makarija, Mojsija, Marka, Siluana, Partemija, Nikanora, Jefrema... – Neizbežni su brada i brkovi, kape koje pokrivaju kosu, a posebnu dimenziju autor daje očima, iz kojih se jasno vidi vera i duhovnost – rekao je otvarajući izložbu istoričar umetnosti Dragiša Milosavljević, osvrnuvši se i na pojedine hilandarske monahe o kojima se nedovoljno zna: dugovečnog Jovana, zanimljivog Nikolaja zvanog Gostoprimnik, monaha Kirila omiljenog u manastirskom bratstvu...

Govoreći na otvaranju postavke direktorka užičkog muzeja, Slavica Stefanović je istakla da ova dela, izvedena u crtežu tehnike sepija, predstavljaju monahe koji žive u manastirskim zidinama, kelijama i skitovima, odvojeni od pogleda u molitvama za spasenje ljudske duše. – Ovo su crteži našeg kolege koji u užičkom muzeju radi 35 godina kao konzervator pokretnih kulturnih dobara. Kad se nakon požara 2004. krenulo u obnovu Hilandara, Dragan je u više navrata radio u timu Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, i to na konzervaciji isposnica u Kareji, oslikavanju zida glavne crkve na Hilandaru. Tu je on upoznao prostor u kome monasi žive, gde se mole. Upravo zato što taj nebeski prostor nije dostupan svima, a posebno ženskom rodu, autor je želeo da nam približi hilandarsku tišinu i monašku molitvu – istakla je direktorka.

– Živeći s monasima spoznao sam jedan drukčiji pogled na svet. A nije ih bilo lako fotografisati ni od njih dobiti fotografiju. Tokom življenja s njima polako su se u tome oslobađali. Imao sam i priliku da od jednog njihovog svetlopisca, kako oni zovu fotografa, dobijem deo fotografija po kojima sam radio crteže. Verovatno će ova izložba ići po Srbiji, a da li će stići i na Hilandar još ne znam – izjavio je novinarima Dragan Tomanović.