Neprekidna lekcija ljubavi

Veronauka je mnogo više od izbornog programa, njeno mesto u prebukiranom rasporedu časova pod lupom gimnazijalaca dragoceno je i jedino kada mogu da razgovaraju otvoreno i tragaju za odgovorima o suštinski važnim temama, slobodno iskažu i suprotstave mišljenja, osvajaju znanje i vrline, i to ne za ocenu, nego zato što im je to potrebno. Tako u razgovoru za „Politiku” dočaravaju časove pravoslavnog katihizisa učenici trećeg razreda Zemunske gimnazije, koju pohađaju.

Većina njih je i u osnovnoj školi išla na veronauku. Kad se godine zbroje, više od decenije ovaj predmet izučavaju Elena, Katarina, Anđela, Andrej, Bogdan... S tim predznanjem đaci uviđaju da veronauku sreću na svakom koraku, ali se o njoj nedovoljno govori u svakodnevnom životu. Vide je kao traganje za odgovorima na večna pitanja o smislu svega: postojanja, života i smrti, radosti i tuge, dobra i zla, praštanja, tragom ljubavi, utehe i nade.

− Veronauka mi je omiljeni predmet i uvek je zauzimala posebno mesto u mom životu i srcu. Ne volim da odvajam srce i život, to bi trebalo da budu ekvivalenti u jednom saglasju. Veronauka je zapravo nepresušna inspiracija slobode, neprekidna lekcija ljubavi, ali ne samo ljubavi prema Bogu, nego ljubavi prema drugome. Moto joj je ljubav prema Bogu kroz služenje drugome. Mi imamo taj blagoslov da u našoj gimnaziji imamo dva divna veroučitelja koji su nam uzori. Od njih sam mnogo naučio i zahvalan sam im na tome − kaže Marko iz trećeg pet.

I Jovan potvrđuje da su razgovori s veroučiteljima vrlo inspirativni za učenike, jer njihovi profesori Darko Radovanović i Aleksandar Milojkov o onome što predaju na pravi način i svedoče. Sad valja podsetiti da je veroučitelj Darko oformio bend „Veronauksi” od bivših i sadašnjih učenika Zemunske gimnazije. Oni su s frontmenom „Partibrejkersa” Zoranom Kostićem Canetom snimili pesmu i spot „Uspavanka bez krova”, s blagoslovom patrijarha Porfirija, u znak podrške radu crkvene kuhinje pri Verskom dobrotvornom starateljstvu. Ta kuhinja svakog dana nahrani oko 2.000 ljudi.

− Zajedno smo išli i u Versko dobrotvorno starateljstvo, volontirali u crkvenoj kuhinji i stvarno imali priliku da na delu pokažemo što smo naučili na časovima veronauke o iskonskim vrednostima koje svaki čovek treba da poseduje − ukazuje Jovan.

Odmakli od osnovnih znanja o svecima i slavama, postu i liturgiji, gimnazijalci čitaju delove Svetog pisma, tumačenje Jevanđelja im je ove godine centralna tema. Svi listom ističu da im mnogo znači što s veroučiteljima mogu da razgovaraju baš o svemu. Uz takve profesore, ocenjuje Bogdan iz prve klupe, „neko ko i ne veruje u Boga, možda, počne da veruje”.

− Meni se najviše sviđa i konkretno mi pomaže to što na časovima veronauke vodimo razgovore o temama koje nas se lično tiču i koje su nama bliske. Na primer, na ovom času smo počeli da pričamo o razlici između zaljubljenosti i ljubavi. Ovde nije bitna ocena, stičemo znanje potrebno za život, a bez stresa da će neko nešto da nam zameri. Zato bi veronauka trebalo da se uvede kao obavezan predmet − naglašava Natalija iz trećeg devet.

Bilo je tu i đaka koji su se, poput Une i Ilije, u ovoj školskoj godini prvi put opredeli za veronauku, da bi više saznali o svojoj veri, i sad s društvom odlaze u crkvu i na liturgiju.  

− Ja sam bio srednjoškolac koji nije imao veronauku, naši đaci su radoznali, postavljaju pitanja. Zajedno se vozimo na putovanju ka istom cilju, svi smo mi tražitelji, bogotražitelji, a Bog je za nas ljubav. Svaka duša je žedna, traži harmoniju. Deca i te kako prihvate sve moguće vrline ako im se lepo objasne, onda znaju i za pokajanje i za praštanje. Suštinske teme kojima se bavimo su večne, prisutne u svim vekovima i vremenima: smisao postojanja, živimo za radost a tuga je tu, i onda oni traže odgovore koji mogu da im daju utehu i nadu, a to je zapravo Bog koji je ljubav i to i vidimo i slavimo u Vaskrsenju Hristovom. Ljubav mora da se živi. Vera bez dela je mrtva, kako kaže apostol Jakov. I naša vera je bez dela mrtva na času, na ulici, s bakom i dekom, na „votsapu”, bilo gde − ističe đakon Darko Radovanović.  

Opredelili se za građansko vaspitanje, a ne propuštaju časove veronauke

Od četvoro učenika koji su se u Beograd doselili iz Rusije i obrazovanje nastavili u Zemunskoj gimnaziji, svi su birajući između dve mogućnosti zaokružili građansko vaspitanje, a sad ne propuštaju časove veronauke. Jedna od njih, Julija, pojašnjava da je tehničku grešku u odabiru napravila jer nije znala šta je veronauka. Na prvi čas pravoslavnog katihizisa dovela ju je – znatiželja.   

− Bilo mi je zanimljivo, pričali smo o dobroti i o zlu. Nisam imala u Rusiji takav predmet, za mene je to nova grana u životu i nadam se da ću više razumeti i znati − objasnila je Julija.

Sloboda govora jakim argumentima i blagim rečima

Gimnazijalci su budući akademski građani i sa njima je zaista moguće diskutovati o vrlo ozbiljnim temama kao što su odnosi vere i nauke već od prve godine gimnazije, svedoči đakon Aleksandar Milojkov. Veronauka, kaže on, nudi đacima priliku da aktivno učestvuju u priči o smislu svega, upoznaje ih sa hrišćanskim sistemom vrednosti ali ga ne nameće.

− Velika predrasuda je da vera isključuje kritičko mišljenje. Najviše naših učenika jesu pravoslavci, ali uvek je šareno, ima i muslimana i onih koji se izjašnjavaju kao ateisti − zaključuje Milojkov.