Mekejnova barakuda
Mnogo je divljih zveri povezano sa biografijom Sare Pejlin, guvernerke daleke ledene Aljaske, koja je iznenada stigla na Mekejnov republikanski tiket za potpredsednika najmoćnije zemlje sveta. Još od detinjstva je išla u lov na jelene, kao guverner bori se za predlog da se vukovi tamane iz helikoptera, nije štedela ni bele medvede… hoće da ih skine sa liste ugroženih vrsta, kako bi naftne cevi mogle nesmetano da ispresecaju teritoriju koja je za smešno male pare 1867. godine otkupljena od Carske Rusije. Iako okružena polarnim vrstama faune, kao devojka je dobila nadimak tropske ljudožderske ribe: Barakuda.
Bilo je to posle jednog školskog košarkaškog meča, kada je kao ključni igrač pregazila protivničku ekipu. Ali ne bi joj nadimak ostao do dana današnjeg da ga u poslednjih godina nije izdašno pothranjivala .
Konzervativna majka petoro dece, od kojih najmlađe boluje od Daunovog sindroma, a najstariji sin (19) se sprema da ponosno krene u irački rat, nije do sada dala nijedan pravi intervju za neki veći američki medij, ali su ostale zabeležene njene usputne izjave „da se ratu u Iraku nije do sada posebno posvećivala” i da „ne veruje da je čovek kriv što je priroda na planeti ugrožena”. Ona veruje u božije zapovesti, protiv je seksualnog obrazovanja u školama, ne odobrava kontracepciju, ne veruje u evoluciju, propoveda apstinenciju pre braka.
Sedamnaestogodišnja kćerka Bristol nije je poslušala, čim se na konvenciji republikanaca pojavila u petom mesecu trudnoće, a još neudata. Uz nju je u odelu sa kravatom bio i njen momak (18), a deca „planiraju” da svoju plodonosnu vezu krunišu brakom.
Sara Pejlin vitkog stasa i skladne figure, nekada čak proglašena za prvu pratilju mis Aljaske, voli puške i pištolje, vatreni je član nacionalne organizacije za nošenje i posedovanje oružja, podržava smrtnu kaznu u američkom pravosuđu, a u inostranstvo je kratko kročila dva puta, i to u organizaciji američkog ministarstva odbrane. Jednom je u aranžmanu Pentagona bila u Kanadi, a drugi put tura je obuhvatala Nemačku, Kuvajt i kratku stanicu u Iraku, tek da pozdravi trupe sa Aljaske. Guverner 49. američke države postala je pre nepune dve godine, kada je Vašington i upriličio ova dva njena izleta preko granice. Prethodno je bila gradonačelnik Vasile, varošice od sedam hiljada stanovnika u kojoj je i odrasla. No, mediji u Americi tvrde da nije tačno da Sari Pejlin nedostaju strana iskustva. Ona je, kako navode, „ozbiljno flertovala idejom da se Aljaska proglasi stranom zemljom”. Mekejnov štab demantuje da je Pejlinova ikada postala redovni član Partije za nezavisnu Aljasku (AIP), ali je, kako to tvrde glavni listovi, prisustvovala njihovoj konvenciji još 2000. a kao guverner im je 2006. i 2008. poručila: „Samo nastavite započeti posao”.
Njen prvi veliki govor pred milionima Amerikanaca svi su ocenili kao veoma uspešan. A kada su se na scenu popeli članovi njene uže porodice, uz budućeg Bristolinog muža, bilo je jasno da je preko noći rođena zvezda – baš onakva kakva je potrebna da se široke ohlađene narodne mase zagreju za republikance. Ona je prava hokej mama (izraz za majke koje svoju decu prevoze na sportske vanškolske aktivnosti), a razlika između pitbula i ovih majki je, kako je rekla tom prilikom, u – karminu. Sara Pejlin diskretno je nakarminisala svoja usta pre nego što je debitovala na velikoj američkoj sceni. Njena dosetka o pitbulima dočekana je urnebesnim smehom, a namera da floru i faunu ledene Aljaske ispreseca naftnim bušilicama, izrodila je novi refren: „Buši, draga, buši”. Ako se bude pitala Barakuda, čovek će za svoje potrebe izbušiti i poslednju američku divljinu. Koga je pred tim veličanstvenim ciljem briga još za bele medvede.