Droge za silovanje i „nokaut kapi"

Silovanje je prinudna  obljuba/sa obljubom izjednačeni čin. Oblik prinude može biti i dejstvo medikamenata koji žrtvu onesposobljavaju. Pod uticajem nekih psihoaktivnih sredstava, žrtva je u specifičnom polusvesnom, pa čak i u „komatoznom” stanju, poput teškog pijanstva, nesposobna za bilo kakav i iole delotvoran otpor, a najčešće je otežana i njena sposobnost komunikacije. Kasnije kada prođe dejstvo medikamenta, tj. nakon sna u koji žrtva vremenom upada, ona se budi potpuno nesvesna onoga što je doživela, ili u sećanju ima samo nepovezane „sekvence” seksualnog čina čiji je nevoljni akter bila. Takvo dejstvo ovih sredstava je izuzetno „pogodno” za učinioca, pošto veoma otežava otkrivanje i dokazivanje krivičnog dela, jer žrtva najčešće i nije sasvim sigurna šta joj se sve dešavalo, a i kada to nekako i „otkrije” (često i kroz tzv. flešbekove), ili pretpostavi da je verovatno silovana, stanje u kojem je bila, kao i protok vremena, značajno otežavaju dokazivanje.

Ovi medikamenti, poznati pod žargonskim nazivom „K.O. kapi”, označavaju se i kao droge za silovanje. Sam naziv „K.O kapi”, potiče od engleske žargonske složenice koja se tiče boksa –knock-out, što veoma ilustrativno opisuje stanje žrtve, koja je usled delovanja takvog sredstva praktično „nokautirana”.

Interesantan je primer iz Nemačke, gde je javnost bila „alarmirana” vestima u sredstvima javnog informisanja o nekim seksualnim zloupotrebama, koje su se dešavale pojedinim „javnim ličnostima”, nekada čak i snimljene, a što u pravosudnoj praksi nije tretirano kao krivično delo. Jedan slučaj je bio posebno interesantan, jer iako je pravnosnažno okončan oslobađajućom presudom, u većem delu javnosti stvoren je utisak da se tu ipak radilo o „silovanju”, ali da su se „učinioci izvukli bez kazne”, zahvaljujući „rupama  u zakonu”.

Radilo se o ženi koja je bila foto-model, pevačica i „TV lice”. Gina Liza Lofink (Gina-Lisa Lohfink) je optužila dvojicu muškaraca da su je silovali dok je bila pod dejstvom tzv. nokaut kapi, te pritom, scene seksualnog odnosa video zabeležili. Na snimcima se vidi seksualni odnos „utroje”, koji traje relativno duže vreme, uz menjanje „seksualnih poza”, te da žena pritom, ne pruža bilo kakav otpor, ali u više navrata izgovara „ne”. Optuženi su  poricali korišćenje „nokaut kapi” i tvrdili da je gospođica Liza Lofink bila alkoholisana, ali ne toliko da nije bila u stanju da svojevoljno pristane na seksualni odnos. Primenjujući načelo da se u sumnji donosi odluka u korist okrivljenog – in dubio pro reo, sud ih je oslobodio, zaključujući da nije pouzdano dokazana prinuda na seksualni odnos.

Veliki deo nemačke javnosti je potom, bio posebno šokiran, kada je „žrtva” kasnije čak kažnjena novčanom kaznom zbog lažnog prijavljivanja krivičnog dela, te joj je radi zaštite „integriteta lažno optuženih”, u posebnom parničnom postupku izrečena zabrana da javno tvrdi da je zaista silovana, kao i da je bila pod uticajem „nokaut kapi”. Ovaj slučaj je potom, bio neposredan  povod za poznatu kampanju pod nazivom „ne znači ne” (Nein heßt Nein), koja je vremenom „urodila plodom”, kada su 2016. usvojene značajne izmene Kaznenog zakonika Nemačke u oblasti seksualnih krivičnih dela.

Ipak, nisu uvek problem zakonske definicije. Baš ovaj „nemački primer” ukazuje da je  suština najčešće u dokaznoj sferi, jer da se moglo dokazati da je žrtva bila pod uticajem „droge za silovanje”, sud bi i primenom ranije važećih zakonskih odredaba, optužene oglasio krivim, smatrajući da je upotrebljena droga bila vid prinude, ili pak da je žrtva bila u stanju nemoći, kada bi postojalo krivično delo obljube nad nemoćnim licem.

Uglavnom, može se zaključiti i da ona stara i tradicionalna upozorenja brižnih roditelja, koji deci skreću pažnju da piju samo pića iz pred njima otvorene ambalaže, kao i da paze da im neko nešto krišom ne sipa u piće, a koja su deci uglavnom zvučala bar kao „preterana”, ako ne i kao „smešna”, ipak, imaju smisla.

Naravno, ne treba ni paničiti. Korišćenje „droge za silovanje”, ipak nije nešto što se rutinski dešava, ali policija koja se i inače, sistematski bavi sprečavanjem, otkrivanjem i razjašnjavanjem krivičnih dela koja se tiču opojnih droga, treba načelno da odgovarajuću pažnju posveti i „drogama za silovanje”. Za nama su proslave, a niz proslava je i na vidiku. Nekada su one, kao i provod u klubovima i slično nažalost i „ambijent” u kojem se vrše i krivična dela. Lepo je veseliti se i biti opušten, ali treba ispoljiti i adekvatan stepen opreza u nekim prilikama. Žrtva nikada nije „kriva” za krivično delo, ali je stara istina da „ko se čuva i Bog ga čuva”, te je, svakako, važna i „prevencija na ličnom planu”.

Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu