Malo je – veliko

Ministar omladine i sporta Snežana Samardžić-Marković smatra da srpski sport ima još mnogo prostora za napredak i da će mu država značajno pomoći da napreduje.

– Nismo želeli da neke stvari menjamo uoči Olimpijskih igara, da ne bismo poremetili pripreme, ali sada, posle Pekinga, hoćemo da menjamo mnogo toga – rekla je Snežana Samardžić-Marković. – Pre svega da kažem šta smo uradili od maja prošle godine. Dovršili smo zakon o sportu koji je prošao kroz javnu raspravu i vladinu proceduru i u novembru smo ga poslali u skupštinu. Trebalo je da bude proletos na redovnom zasedanju, ali zbog političke situacije, tu mislim pre svega na situaciju na Kosovu, on nije mogao da bude prioritet. Nova vlada će ga vratiti u proceduru. U ovoj, olimpijskoj godini iz državnog budžeta izdvojeno je za sport 25 odsto više nego prošle godine. Računajući prošlu i ovu godinu, Ministarstvo omladine i sporta je Olimpijskom komitetu Srbije uplatilo 250 miliona dinara, što je nešto više od tri miliona evra. Nezavisno od Igara, redovno ulažemo u sport. Recimo, stipendiramo naše talente i redovno finansiramo sve sportske saveze. Prošle godine obnovljeno je i izgrađeno 60 terena i 11 sportskih hala. U akciji „Sport za sve, oprema za sve”, osnovnim školama širom Srbije podelili smo sportsku opremu u vrednosti od 71 milion dinara. Ta akcija će uskoro biti nastavljena. Revitalizujemo Republički zavod za sport: mnogo smo uložili u obnavljanje zgrada, kadrovski smo ojačali zavod i kupili brojne sprave za medicinska ispitivanja. Takođe, dovršili smo Strategiju razvoja sporta. Radili smo je desetak meseci. Obično se strategije rade dve godine, ali mi smo pokušali da je završimo što brže i sa što širim konsultacijama. To je četvorogodišnja strategija razvoja i očekujem da će do kraja septembra biti usvojena na sednici vlade.

Samardžić-Marković je rekla da Direkcija za imovinu „treba da proceni stanje da bismo znali šta je to država ulagala u prethodnih 50-60 godina”:

– Strateška odluka je da se Zakon o sportu i Zakon o privatizaciji u sportu razdvoje, zato što je Zakon o sportu sistemski zakon, a Zakon o privatizaciji u sportu je „leks specijalis”. Takođe, to je veoma kompleksna materija. Trenutno, savezi i klubovi imaju status nevladinih organizacija, a faktički je nemoguće privatizovati nevladinu organizaciju. Sredinom septembra bi trebalo prvi put da se sastane Radna grupa koja će transparentno raditi na izradi Zakona o privatizaciji u sportu.

Što se tiče Strategije razvoja srpskog sporta, ističe:

– Krenuli smo od principa da građani kroz budžet Republike Srbije ulažu u svoj sport. Ova strategija ima tri prioriteta. Prvi prioritet su deca. Bez dece u sportu nema ni budućnosti vrhunskog sporta ni zdravlja. Mislim da bi građani Srbije želeli da se investira u njihovu decu. Redovno bavljenje sportom može zaštititi decu od gojaznosti, od nepravilnog razvoja, od uticaja ulice. Zato smo i pokrenuli akciju „Sport za sve, oprema za sve”. Važno je obnoviti i univerzitetski sport, jer je on karika između školskog i vrhunskog sporta, a i da ne govorim o uticaju na zdravlje. Drugi prioritet su objekti. Objekti su u veoma lošem stanju, a neki su i nefunkcionalni. Politika Ministarstva jeste „Malo je lepo”. Ideja je da napravimo mnogo malih objekata, a ne mali broj velikih. Tako će što više građana imati mogućnost da se bavi sportom, a male objekte je lakše održavati nego velike. Ministarstvo je već raspisalo tender za idejno rešenje 10 montažnih hala koje ćemo rasporediti po Srbiji i koje će preko dana biti na raspolaganju školskom sportu, a uveče klupskom sportu. Treći prioritet je vrhunski sport. Od trenutka kada su se završile Olimpijske igre počinje novi ciklus i mi počinjemo pripreme za London 2012. Tražili smo od OKS-a da nam dostavi pismenu analizu Olimpijskih igara, s predlozima mera koje bi trebalo da se preduzmu da bi sportisti spremno dočekali London 2012.

Na pitanje šta su najveće kočnice srpskog sporta i gde su najveće rezerve za njegov napredak, Marković-Samardžić je odgovorila:

– Najveća kočnica je bio težak period kroz koji je država prolazila. Sport ne može da bude bolji od države, mada u jednom trenutku jeste bio bolji od nje. Problemi su bili i nedostatak sistemske brige države i nedovoljna organizovanost. Krajem ove nedelje ili početkom naredne raspisaćemo prvi konkurs za programsko finansiranje sporta. Do sada je Sportski savez Srbije predlagao i kategorizaciju i programe za finansiranje sporta, a sada planiramo da Ministarstvo raspiše konkurs za programe i da onda jedna nezavisna komisija, sačinjena od sportskih radnika, odlučuje ko će dobijati sredstva. Stručnost je takođe problem. Potrebno nam je više stručnjaka u sportu, i to se može promeniti ulaganjem u obrazovanje, kao i angažovanjem stranih stručnjaka.