Srbija je spremna da preuzme lidersku ulogu u širem regionu

Uprkos velikoj krizi i promenama koje je tokom prethodnih godina donela pandemija kovida 19, ali i danas kada se celom svetu nameću brojni izazovi, Vlada Republike Srbije je odlučna da u ovako kompleksnim vremenima radi na sprovođenju ambicioznih planova i projekata koji za cilj imaju bolju budućnost njenih građana i brži napredak zemlje. Mnogi od ovih napora se već materijalizuju, a Srbija će, zahvaljujući viziji države, ali i saradnji između ljudi zainteresovanih za boljitak svih nas, ući u novu fazu razvoja i pokazati da može da bude deo globalnih pozitivnih promena.

U ovom kontekstu, nauka i nove tehnologije se pokazuju kao ključni faktori za ubrzani razvoj Srbije, što je Vlada Republike Srbije i prepoznala. Zahvaljujući primeni novih tehnologija modernizuje se javna uprava, unapređuje zdravstveni sistem, poljoprivreda, obrazovni sistem, a posebno je važno naglasiti da je započeta i digitalizacija nauke. Uvođenjem digitalnih usluga, procesi postaju efikasniji, a podaci dostupni građanima. Digitalizacija omogućava da dragoceno vreme upotrebimo za ono što želimo umesto na nepotrebne radnje, uključujući rasipanje gomila papira. Međutim, digitalizacija i nauka omogućavaju da dobijene podatke koristimo za dalji razvoj društva.

Tokom pandemije se pokazalo da digitalizacija u zdravstvu donosi mnoge prednosti lekarima, pacijentima, ali i naučnicima. Zdravstveni sistem Srbije se konstantno unapređuje softverskim rešenjima koji omogućavaju lekarima vođenje zdravstvenih kartona pacijenata, izdavanje e-recepata, e-uputa kao i razmenu podataka između zdravstvenih ustanova. Na ovaj način informacije se razmenjuju između lekara, pacijenata i apoteka, ali ovi podaci imaju dodatnu vrednost jer sada možemo da ih koristimo za razvoj našeg društva. Uvođenje centralizovanih baza podataka na primer za čuvanje i razmenu radioloških snimaka, genetičkih i drugih medicinskih podataka imaće izuzetno veliki značaj, kako za zdravstveni sistem, tako i za nauku. Danas se medicina ubrzano razvija baš zahvaljujući naučnim istraživanjima i analizama velikih podataka zahvaljujući alatima kao što je veštačka inteligencija. Podaci su danas ključni resurs, oni su nafta 21. veka i zato, osim lekarima, oni treba da budu dostupni i istraživačima kako bi ih zajedno koristili za razvoj inovativnih terapija, lekova, omogućili efikasniju prevenciju i precizniju dijagnostiku. Zato je izuzetno bitno što kabinet premijerke, Ministarstvo nauke tehnološkog razvoja i inovacija, Ministarstvo zdravlja i Centar za četvrtu industrijsku revoluciju blisko sarađuju u ovim oblastima. Svi mi želimo da unapredimo sistem kako bi građani imali kvalitetniji život.

Ipak, ono na šta sam neizmerno ponosna je novi informacioni sistem, „e-nauka”. Ponovo su sinergija i saradnja omogućile dinamičan razvoj naučnog i inovacionog sistema, posebno u oblasti digitalizacije i uspostavljanja informacione platforme za naučnu zajednicu. „E-nauka” će omogućiti povezivanje svih dostupnih podataka o naučnoj produkciji u Srbiji uključujući objavljene radove i projekte na kojima učestvuju naši naučnici. Već sada je naučna zajednica prešla na elektronske administrativne postupke, kao što su akreditacije naučnoistraživačkih organizacija i izbori u zvanja naučnika. Sve ovo pomaže razvoju naučnoistraživačkih kadrova i vodi ka unapređenju kvaliteta nauke u Srbiji.

Projekat razvoja platforme „e-nauka” ima za cilj da objedini celokupnu naučnu produkciju na jednom mestu i omogući vrednovanje naučnih rezultata pojedinaca i organizacija. Na ovaj način kroz vidljivost podataka nauka u Srbiji može da se unapređuje. Uspostavljanjem registra naučnoistraživačkih organizacija, registra istraživača, uvođenjem jedinstvenog međunarodnog naučnog identifikatora (ORCiD) i repozitorijuma naučnih rezultata, naša nauka i naučnici postaju značajno vidljiviji domaćoj i međunarodnoj javnosti. Ovo je važno za razvoj naučne međunarodne saradnje, ispunjavanje društvene misije, pomeranje granice znanja, kao i za transfer znanja i tehnologija. Pored toga, započeli smo i sa razvojem registra naučnoistraživačke opreme i usluga kako bi Srbija dobila platformu sa podacima iz naučnih ustanova, ali i privatnog sektora koji želi da koristi tu infrastrukturu za svoj dalji razvoj. Kroz digitalizaciju približićemo nauku i industriju i pojačaćemo saradnju između njih.

BIO4 kampus biće predstavljen na Sajmu nauke i tehnike

Takođe, ovo proleće doneće nam i Međunarodni sajam tehnike i tehničkih rešenja, koji će se održati u maju u Beogradu. Naša ideja je da na drugačiji način, kroz inovacije koje su razvijene na naučnim institutima i fakultetima, pokažemo koliko je nauka moćna i neophodna za razvoj društva danas, ali i za budućnost. Biotehnologija, veštačka inteligencija, robotika, ali i arheologija i arhitektura su neke od tema koje ćemo predstaviti građanima. Želimo da nauku približimo ljudima i da zajedno pokušamo da odgovorimo na pitanje u kom smeru ide razvoj čovečanstva.

Na sajmu, između ostalog, građane ćemo upoznati sa detaljima projekta izgradnje BIO4 kampusa, čiji se početak očekuje već krajem ove godine. Ovaj projekat otvara nove mogućnosti za Srbiju jer će postati nešto po čemu će Srbiju prepoznati u svetu. Kampus će imati značajan uticaj na razvoj srpske nauke i privrede, otvarajući mogućnosti za nastanak inovativnih proizvoda i usluga koji se razvijaju zahvaljujući idejama i znanju naučnika u Srbiji. BIO4 kampus će omogućiti saradnju domaćih i stranih kompanija sa našim naučnicima, što će dodatno pokrenuti razvoj srpske nauke i ekonomije. BIO4 će biti mesto materijalizacije ideja, gde Srbija postaje kreator, a ne samo konzument tuđih rešenja. Ovakav spoj naučnih i visokoobrazovnih institucija sa startap zajednicom i privatnim kompanijama omogućava da zaista oni najbolji, pametni i hrabri ostvare svoje snove. Ovo će biti tačka gravitacije stručnjaka iz celog sveta, mogućnost našim studentima da nađu izazovan posao kao svuda u inostranstvu, ali i mogućnost da privučemo dijasporu da se vrati u Srbiju. Vlada Republike Srbije je prepoznala potencijal projekta i zato je 2021. godine BIO4 kampus proglašen za projekat od nacionalnog interesa.

Srbija kandidat za domaćina Ekspo 2027.

Prošle nedelje nauka je bila prisutna i na promovisanju Srbije i Beograda na simpozijumu u Parizu, gde smo uspešno predstavili kandidaturu za organizaciju Međunarodne specijalizovane izložbe Ekspo 2027. sa temom „Igra(j) za čovečanstvo – sport i muzika za sve”. Srbija će svetu nastaviti da se predstavlja na najbolji mogući način, jer, uverena sam, zaista imamo i čime da se predstavimo. Pored prirodnih lepota, sporta, umetnosti, gastronomije, Srbija je i zemlja nauke i preduzetnih ljudi. Ukoliko nam za organizaciju ove izložbe bude ukazano poverenje, sigurna sam da će se čitav svet uveriti u to koliko Srbija zaista ima da ponudi svetu.

Međutim, ukoliko želite da doprinesete da bude bolje, uvek ima dalje. Ove nedelje se otvara nova zgrada Instituta „BioSens”, koji predstavlja jedini evropski centar izvrsnosti u Srbiji, što će dodatno doprineti napretku srpske nauke njenoj primeni u različitim oblastima. I sada se opet vraćam na digitalizaciju, ali i saradnju nauke i države. Institut „BioSens” i Institut „Mihajlo Pupin” u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede razvili su informacioni sistem „e-agrar” koji omogućava elektronski upis poljoprivrednika u Registar poljoprivrednih gazdinstava i brže i efikasnije dobijanje podsticaja od države. Sam broj od 267. 000 prijavljenih poljoprivrednika govori da građani Srbije podržavaju napredak. A napredak donose nauka i obrazovanje.

Kao ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, ponosna sam na sve što smo kao nauka i ministarstvo dosad postigli i verujem da ćemo još više raditi na njenom jačanju i podršci.

Zajedno stvaramo novu generaciju naučnika i preduzetnika koji će koristiti svoje znanje i veštine kako bi rešavali najveće izazove na lokalnom i globalnom nivou. Srbija je, sigurna sam, spremna da preuzme lidersku ulogu u oblasti nauke i inovacija u širem regionu, a naši novi projekti, kapitalne investicije, dalji koraci u digitalizaciji, planirani Sajam nauke i tehnike, kao i posvećenost nauci, inovacijama i tehnološkom razvoju nisu promakli ni međunarodnoj zajednici koja je, čini se sve spremnija da podrži Srbiju u daljem odlučnom napretku.

Uverena sam da će nauka, tehnologija i inovacije postati simbol Srbije i da će doprineti da Srbija postane prepoznatljiva tačka na mapi sveta. Ponosna sam na ono što smo dosad postigli, što smo započeli i radujem se što ćemo i tokom ovog proleća zajedno nastaviti da gradimo bolju budućnost za našu zemlju.