Aukcijska borba za pečat Stefana Nemanje

Ukoliko Istorijski muzej Srbije izađe kao pobednik iz nadmetanja koje je za 7. maj zakazala aukcijska kuća „Artemide Aste” iz San Marina, riznica naše srednjovekovne baštine biće bogatija za izuzetnu dragocenost. Tog dana, na prodaju će biti ponuđen pečat velikog župana Stefana Nemanje, rodonačelnika dinastije Nemanjić, koja je vladala Srbijom od 1166. do 1371. Žig potiče iz druge polovine 12. veka, odnosno iz perioda tokom kojeg je Stefan Nemanja tri decenije nosio titulu velikog župana.

Vest da je oglašena aukcijska prodaja ovog pečata obznanio je specijalizovani sajt „Srpska srednjovekovna istorija”. Informacija se brzo proširila društvenim mrežama, uz brojne komentare da se ne sme dozvoliti da ovako vredan predmet završi u rukama nekog privatnog kolekcionara. Samo dan kasnije, 8. aprila, Ministarstvo kulture i informisanja saopštilo je da daje punu podršku učešću Istorijskog muzeja Srbije na licitaciji. Istovremeno, pozvalo je ostale ustanove kulture da ne daju svoje ponude kako međusobnom konkurencijom ne bi podizali cenu pečata. Inače, „Artemide Aste” je kao početnu cenu oglasila skromnih 1.000 evra, ali je već posle tri dana tu sumu korigovala na 2.400 evra. Do zaključenja ovog izdanja „Politike” vrednost pečata je dostigla 6.500 evra, a u rubrici „Ponude” je navedeno da je do tog trenutka bilo 29 zainteresovanih za kupovinu.

Dr Dušica Bojić, direktorka Istorijskog muzeja Srbije, potvrdila je za naš list da će institucija kojom rukovodi imati zastupnika na licitaciji koja počinje 7. maja u 15 časova. Kako je objasnila, čitava „operacija” se sprovodi u sadejstvu s Ministarstvom kulture i Ministarstvom spoljnih poslova, što je uobičajen postupak kada su u pitanju aukcije. Prema njenim rečima, o pečatu velikog župana Stefana Nemanje biće prilike da se detaljnije govori ako se akvizicija realizuje.

Za sada se zna da je reč o olovnom žigu prečnika 35 milimetara, težine od oko 21 gram. Na prednjoj strani je reljefna figura prvomučenika Stefana, sveca-zaštitnika porodice Nemanjić. Prikazan je u odeždi đakona, kako drži kadionicu i darohranilicu (kutija u kojoj se čuva sveto pričešće za bolesnike i samrtnike). Celokupnu površinu reversa prekriva natpis na grčkom jeziku, uokviren vencem od trnja: „Pečat Stefana velikog župana Nemanje”.

Prema ekspertizi stručnjaka iz Instituta za vizantologiju SANU, opisani pečat je, ako se izuzmu mala odstupanja, gotovo identičan s dva žiga velikog župana Stefana Nemanje, koje je Narodni muzej u Beogradu dobio na poklon 1978. godine. S obzirom na to da je u srednjovekovnoj Srbiji bio običaj da se sinovi na početku vladavine služe očevim pečatom, moguće je da ih je upotrebljavao i Stefan Prvovenčani, pre nego što je 1217. postao prvi srpski krunisani kralj. Postojanje pečata dokaz je velike aktivnosti vladarske kancelarije srpske države u 12. veku. Ova „administracija” izdavala je različite pravne, političke, ekonomske i diplomatske povelje i akte, čija je autentičnost potvrđivana žigom vladara.

Osim pečata iz riznice Narodnog muzeja, jedan žig velikog župana Stefana Nemanje postoji i u zbirci Ermitaža u Sankt Peterburgu, ali je on prilično oštećen. Na osnovu crteža, zna se za još tri pečata utemeljivača dinastije koja je dva veka vladala Srbijom. Za postojanje pečata čija je prodaja nedavno oglašena nije se znalo, što ga čini izuzetnim otkrićem iz naše srednjovekovne povesti i kulturnim dobrom neprocenjive vrednosti, kome je mesto u nacionalnoj riznici. Pobeda na javnom nadmetanju bila bi i veliki uspeh za Istorijski muzej Srbije, koji baštini vladarske predmete, jer bi na taj način svoju zbirku obogatio prvim originalnim artefaktom iz epohe dinastije Nemanjića. Time bi bio otvoren put za istraživanja koja bi dala odgovore na pitanja koja golicaju maštu i znatiželju javnosti – kojim je vrludavim putevima ovaj pečat hodio kroz minulih osam i po vekova, sve dok pre desetak dana nije izronio na sajtu „Artemide Aste”, pod aukcijskim brojem 788.

Otisci vladara iz ranog srednjeg veka

Najstariji srpski vladarski pečat za koji se zna potiče iz druge polovine 9. veka. Pripadao je knezu Strojimiru Vlastimiroviću, srednjem sinu kneza Vlastimira, prvog srpskog vladara o kome postoje istorijski podaci. Ovaj zlatni pečatnjak pojavio se u julu 2006. u ponudi nemačke aukcijske kuće „Gorni i Moš”. Usledila je strelovita trodnevna akcija u koju su bili uključeni Đorđe Janković šef Katedre za nacionalnu arheologiju srednjeg veka Filozofskog fakulteta u Beogradu direktor Istorijskog muzeja Andrej Vujnović, premijer Vojislav Koštunica i ministar kulture Dragan Kojadinović. Kao „izvršni kupac” u ime naše države, na licitaciji u Minhenu učestvovao je vicekonzul u Nemačkoj, Nikola Marković. Pečatnjak kneza Stratimira je otkupljen za 20.000 evra, uključujući i plaćanje provizije aukcijskoj kući. Od tada se čuva u fondu Istorijskog muzeja Srbije i najstariji je predmet u zbirci te ustanove.

Za razliku od ove uspešne akvizicije, krajem prošle godine propuštena je prilika da se nacionalna riznica obogati olovnim pečatom Petra, arhonta (poglavara) i upravitelja Srbije. Prodaju je oglasila švajcarska aukcijska kuća „Leu Numismatik”, a posle licitacije završio je u rukama jednog privatnog kolekcionara.

Ovaj predmet potiče s kraja 10. ili početka 11. veka i izuzetno je važan za našu ranu srednjovekovnu istoriju. Predstavlja najraniji materijalni dokaz korišćenja imena Srbija, ako se izuzmu pisani izvori iz tog perioda. Na prednjoj strani pečata se nalazi poprsje Svetog Petra, a na naličju natpis na grčkom: „Bože pomozi, Petru, upravitelju i arhontu Srbije.”