Tužilaštvo proverava navode, šef diplomatije obećao pomoć

Izlazak u medije Jelene Abramović (32) iz Beograda, koja je ispričala da je muž bez njenog pristanka odveo njihovog dvoipogodišnjeg sina iz Srbije u Švajcarsku, podigla je juče prašinu u javnosti. Kako je objasnila, mališana je iz zemlje na Veliki petak odveo suprug, sa kojim je u brakorazvodnoj parnici od 6. januara. Abramovićeva tvrdi da je dete prešlo granicu bez srpskog pasoša. Objasnila je da otac dečaka živi i radi u Cirihu, a da porodica ima zvanično prebivalište u Srbiji.

Dete je, kako je navela, na Veliki petak odvela da se vidi sa ocem u Beogradu. Kada je sat vremena kasnije pokušala da pozove muža, telefon je bio nedostupan. Više od 30 sati, navela je Abramovićeva, nije znala šta se događa sa detetom, a onda joj je muž porukom javio gde se navodno nalazi.

Povodom ovog slučaja oglasio se juče i šef srpske diplomatije Ivica Dačić napominjući da će Ministarstvo spoljnih poslova pomoći Jeleni Abramović. Pomoći ćemo kao ministarstvo u okviru konzularnih aktivnosti, rekao je Dačić gostujući na TV Prva, preneo je Tanjug. On je naglasio da slučaj „Abramović” nije, nažalost, pojedinačan i izolovan. „Pasoš je kod majke, a otac je odveo dete. Zajedno sa policijom i Ministarstvom pravde treba videti šta da se učini”, rekao je Dačić.

Tokom jučerašnjeg dana pojedini mediji objavili su i izjavu oca dečaka, koji je kratko rekao da dete jeste u Švajcarskoj, da je „bolje nego ikada”, te da je on u stalnoj vezi sa svojim advokatima.

Mnogo je nepoznanica u celom slučaju. Između ostalog, postavlja se pitanje kako su otac i dete putovali, gde su i na koji način prešli granicu, da li dete ima dvojno državljanstvo...

Advokat Borko Stojanović, koji se bavio slučajevima vraćanja iz inostranstva dece otete od jednog od roditelja, ukazuje da bi jedino racionalno objašnjenje ove situacije bila činjenica da dete ima i švajcarski pasoš i prebivalište u Švajcarskoj, što mu onda, kako je rekao, omogućava prelazak granice „bez problema”.

Na pitanje šta može roditelj u našoj zemlji da uradi ako njegov (bivši) partner odvede dete u inostranstvo, Borko Stojanović kaže da je važno da, ako je brak razveden, roditelj ima pravosudnu presudu o starateljstvu nad detetom i da deca imaju prebivalište na njegovoj adresi.

„On treba da se obrati srpskom izvršnom sudu, koji donosi rešenje o izvršenju u veoma kratkom roku – jedan do tri dana. To rešenje se dostavlja Ministarstvu pravde da bi stupili u kontakt s resornim ministarstvom zemlje u koju je dete odvedeno. Ako decu odvede bračni supružnik, roditelj bi trebalo da se obrati parničnom, a potom izvršnom sudu, koji radi uz asistenciju centra za socijalni rad. Međutim, ako dete ima državljanstvo druge države, roditelj mora da angažuje advokata u toj zemlji i da pred sudom te zemlje vodi parnični postupak”, objašnjava naš sagovornik.

U Ministarstvu pravde kažu da roditelj kome su deca oteta međunarodnu pravdu može da potraži po osnovu dva dokumenta – Haške konvencije o građanskopravnim aspektima međunarodne otmice dece iz 1980. godine i Evropske konvencije o priznanju i izvršenju odluka o staranju o deci i o ponovnom uspostavljanju odnosa staranja. Osnovni cilj Haške konvencije jeste da se obezbedi što hitniji povratak dece koja su nezakonito odvedena ili zadržana u nekoj državi kao i obezbeđivanje toga da se prava na staranje i viđanje sa detetom po zakonu jedne od država stvarno poštuju u drugoj državi. Međutim, odredbe Haške konvencije mogu se primeniti samo ako je dete odvedeno u državu koja je potpisnica tog dokumenta.

Problemi u ovoj oblasti, po pravilu, nastaju sa zemljama koje nisu potpisnice Haške konvencije i(li) nisu potpisnice nijedne konvencije, što je slučaj sa brojnim afričkim i azijskim zemljama. Naime, Hašku konvenciju potpisalo je preko 100 država sveta i uglavnom je reč o zemljama sa razvijenim pravnim sistemima, a značaj tog dokumenta leži u tome što je predviđeno direktno, brzo i efikasno sprovođenje sudske odluke strane zemlje u direktnoj i prostoj komunikaciji dva ministarstva pravde.

Svaka osoba kojoj je dete odvedeno van granica Srbije može da podnese zahtev Ministarstvu pravde kao centralnom izvršnom organu za sprovođenje Haške konvencije. Uz zahtev je potrebno priložiti originale dokumenta ili overene kopije, kao što su izvod iz matične knjige rođenih za dete, odnosno venčanih za roditelje, odluke suda ili drugog organa koje se odnose na staranje nad detetom, dokumentaciju iz koje se može utvrditi da je dete boravilo na teritoriji Srbije i potencijalna druga dokumenta bitna za ovaj postupak.

Antrfile

Tužilaštvo ispituje slučaj „otmice deteta”

Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu podnelo je Policijskoj upravi za grad Beograd zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja u vezi sa tvrdnjama Jelene Abramović da joj je suprug Mašan Lubarda oduzeo zajedničko dete i sa njim napustio teritoriju Srbije. Obaveštenja su, kako je saopšteno iz tužilaštva, zatražena kako bi se pribavili svi relevantni podaci i dokumentacija i utvrdile sve okolnosti u vezi sa ovim događajem.

Međutim, kako je napomenuto iz Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu, ono već postupa po zahtevu za vraćanje maloletnog deteta na osnovu Haške konvencije o građanskopravnim aspektima međunarodne otmice dece. Naime, Centralni organ Švajcarske konfederacije je preko srpskog Ministarstva pravde dostavio MUP-u i tužilaštvu zahtev s ciljem da se provere navodi oca Mašana Lubarde da je Jelena Abramović, uprkos odluci švajcarskog suda, sa maloletnim detetom napustila teritoriju Švajcarske. U tom predmetu, koji predstavlja kontraprijavu, vrše se provere. Preciznije, zatražen je izveštaj centra za socijalni rad, kao i spisi suda u postupku koji se vodi između Lubarde i Abramovićeve u vezi sa poveravanjem maloletnog deteta. U policiji je od Jelene Abramović uzeta izjava – saopšteno je iz Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu.

Nije poznato, međutim, od kada datira ova kontraprijava.

„Politika” je juče uputila pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova kako je otac uspeo da pređe granični prelaz sa maloletnim detetom, a bez saglasnosti majke deteta i bez pasoša mališana, ali do zaključenja ovog broja iz MUP-a nismo dobili odgovor.

Poslednji u nizu slučajeva

Nažalost, ovo nije prvi već poslednji u nizu slučajeva otmice dece od strane jednog roditelja. Prošlog leta je bivši suprug Ane Landeke, koji ima švajcarsko državljanstvo, oteo njihovu decu iz automobila u kojem su bila sa dedom i odveo ih u Hrvatsku. Pre tačno tri godine, maloletni sinovi pevačice Tanje Savić napustili su teritoriju Srbije sa ocem, koristeći australijske pasoše. Za dečake koji su strani državljani nije postojala obaveza posedovanja saglasnosti roditelja prilikom prelaska državne granice. Tek nakon godinu i po dana pravne bitke vraćeni su majci.

Drama Slavice Burmazović, čiju je decu pre četiri godine njen bivši suprug oteo i odveo u Tursku, a potom i u Iran, dobila je srećan kraj pre svega zahvaljujući dogovoru ministra spoljnih poslova Ivice Dačića i njegovog iranskog kolege Mohameda Zarifa. Da je ova majka ostavljena na milost i nemilost zakonodavstvu, šanse da se petnaestogodišnja Esma, četrnaestogodišnja Ajša i osmogodišnji Tarik vrate u Srbiju bile bi samo teoretske, s obzirom na to da Iran nije ratifikovao Hašku konvenciju.