Najbolji načini pripreme namirnica

Prilikom pripreme hrane bitno je da sačuvate nutritivnu vrednost namirnica i u pripremi koristite zdrave masnoće, u razumnim količinama. Koristite zdrave metode termičke obrade poput kuvanja, kuvanja na pari, blanširanja, pečenja, dinstanja, pečenja na roštilju (grilovanja).

Prženje kao jedan nezdrav način pripreme hrane podrazumeva upotrebu masti (ulja) kako bi se postigli željeni rezultati. Duboko pržena hrana natapa namirnice velikom količinom masnoće. Prženje kao način pripreme je najneprihvatljivija metoda sa aspekta svarljivosti namirnica. Pohovano, pa prženo je najgora kombinacija, jer se pored toga što se obavlja u dubokoj masnoći, oblaže u brašno, jaja i prezle tako da upija još više ulja.

Izbegavajte prerađenu hranu koja verovatno sadrži so, šećer i masnoće. Unošenjem velikih količina prerađene hrane, jedemo manje fitokemikalija i hranljivih materija koje su potrebne našem telu.

Bezbednost hrane

Operite ruke i radne površine pre rada sa hranom ili priborom, a potom operite i namirnice koje pripremate.

Držite sirovo meso, ribu ili jaja dalje od drugih namirnica da biste sprečili unakrsnu kontaminaciju. Bakterije „kreću” na hranu čim je duže ostavite da stoji na sobnoj temperaturi. Da biste sprečili razvoj bakterija, hranu držite vrućom ili hladnom. Sve što se služi hladno brzo rashladite i stavite u frižider.

Kuvanje

Povrće ako je moguće treba kuvati celo, neljušteno (krompir, cvekla), jer je tada manji gubitak hranljivih sastojaka, u poklopljenom sudu. Kuva se u što manje vode, tek kada voda provri, tada je gubitak hranljivih materija najmanji. Izuzetak čine leguminoze (pasulj, sočivo, grašak), koje se stavljaju u hladnu vodu i kuvaju.

Povrće se kuva u ključaloj vodi na temperaturi od 100 stepeni, osim skrobnog povrća (od 85 do 99 stepeni). Vreme kuvanja povrća u vodi zavisi od vrste povrća, zrelosti i veličine. Kuvano povrće treba da bude mekano i pomalo rskavo.

Vodu u kojoj se povrće kuvalo ne bacati, nego je upotrebljavati za razna jela: supe, čorbe, sosove. Ovo ne važi za pasulj. Prilikom kuvanja mesa, meso treba da bude potpuno potopljeno u vodi, a sud poklopljen. Kvalitetnije meso se dobija ako se stavlja u kipuću vodu i ono je sočnije i ukusnije. Kada se kuvaju čorbe i supe od mesa, meso se stavlja u hladnu vodu.

Blanširanje

Blanširati se mogu namirnice (povrće i voće) u ključaloj vodi, kratkotrajnim potapanjem (kelj, kupus, karfiol).

Ovim postupkom se sirova namirnica podvrgava dejstvu ključale posoljene vode ili vodene pare, u kraćem vremenu – do pet minuta. Posle blanširanja namirnice se potapaju, nakratko, u hladnu vodu. Blanširanjem povrće i voće zadržavaju prirodnu boju.

Kuvanje na pari

Na pari se može kuvati: povrće, voće, meso, testo, odnosno sve. Vreme kuvanja na pari je približno vremenu kuvanja u vodi. Gubitak hranljivih materija u kuvanju na pari je manji od kuvanja u vodi. Ovaj način u pripremi hrane je bolji i u smislu očuvanja minerala u namirnicama, kao i vrednosti proteina u njima. Lako se mogu kuvati na pari i sveže i smrznute namirnice. Kuvanje na pari se preporučuje i u dijetalnoj ishrani.

Dinstanje

Najčešće se dinstaju mlado povrće, riba, i meso. Prvo se namirnice zapeku sa malo masnoće, a potom se dospe voda i poklopi se poklopcem. Dinstane namirnice su veoma ukusne, a gubitak hranljivih materija nije znatan. Dinstanjem mesa se dobija mekša struktura, a i svarljivost mu je lakša.

Pečenje

Najčešće se peče mlado meso, riba, povrće (paprika, krompir i sl.), voće i razne vrste testa. Kod pečenja temperatura u početku uvek treba da bude viša, dok se malo ne zapeče, a potom se smanji. Pečena hrana može izazvati nadražaj organa za varenje kod osetljivih osoba. Zato je potrebno da rizične grupe povedu pažnju o pravilnoj pripremi hrane pečenjem ili da izaberu neki od drugih načina termičke obrade.

Grilovanje

Najčešće se griluju meso, riba i neke vrste povrća.

Grilovane namirnice mnogi vole upravo zbog toga što je hrana ukusnija od drugih načina zdrave pripreme.

Ovo je cenjen način u termičkoj pripremi namirnica.

Jasna Vujičić, nutricionista
www.nadijeti.com