Muzičko putovanje u Buenos Ajres sa Filharmonijom

Dve žene, izvrsne na polju muzike, učiniće ovo veče tanga, posvećeno Buenos Ajresu, posebnim sa Beogradskom filharmonijom, večeras od 20 časova u Kolarčevoj zadužbini. Prva je sjajna Ksenija Sidorova, solistkinja na harmonici, rodom iz Litvanije, sa ruskim korenima, a druga koja će upravljati orkestrom je Nil Venditi, mlada tursko-italijanska dirigentkinja. Sidorova kao zvezda na harmonici sviraće Pjacolina dela, a na programu su i kompozicije de Falje i Hinastere pod „budnim okom” maestra Venditi.

Naziv Buenos Ajresa nosi ovaj koncert, kao jedan od najpopularnijih iz filharmonijske sezone „Na dobrom putu”, a energija gostujućih umetnica je toliko obećavajuća da su na blagajni u ponudi karte za stajanje. Sidorova sa Beogradskom filharmonijom izvodi dve kompozicije – čuveni „Libertango” i „Akonkagvu” za harmoniku i orkestar Astora Pjacole. Njen prvi susret sa našim orkestrom je ujedno i treća sreća – dugo najavljivana gošća u nekoliko sezona, dva puta je pomerala dolazak zbog sretnih porodičnih okolnosti.

Njen repertoar na harmonici se proteže od Baha do Pjacole, a uključuje i nove, za nju komponovane, koncerte za harmoniku. Instrument je u detinjstvu odabrala zahvaljujući svojoj ruskoj baki, a na Kraljevskoj muzičkoj akademiji u Londonu je konačno doživela da harmoniku tretiraju kao klasičan, a ne samo tradicionalni instrument. Veoma jak uticaj na njenu interpretaciju ima argentinski bandoneonista i kompozitor Astor Pjacola i francuski tango harmonikaš Ričard Galijano, rado je slušala Buena vista sošal klab, a njen prvi kompakt disk za „Dojče gramofon” je bio kolekcija dela u novim aranžmanima, posvećenim Bizeovoj „Karmen”.

Ksenija Sidorova je sarađivala sa mnogim orkestrima i atraktivnim umetnicima poput Nemanje Radulovića, Andreasa Otenzamera, Miloša Karadaglića, Avija Avitala. Ženski pečat koncertu daje i Nil Venditi, mlada dirigentkinja, u izvođenju koloritnog latino repertoara. Svita „Ljubav čarobnica” Manuela de Falje donosi strast flamenka, a argentinsko veče krunišu „Plesovi iz baleta Estansija” Alberta Hinastere, koji opisuju život gaučosa.