Šetnja za planetu od Londona do Istanbula

Novi Sad – Kanađanin Kreg Kohon, koji živi u Londonu, krenuo je odatle početkom januara na šetnju dugu 4.000 kilometara do Istanbula, gde treba da stigne 5. juna na svoj šezdeseti rođendan, koji je i Svetski dan zaštite životne sredine. On nije ni ekolog ni biolog, već bi se moglo reći bogat čovek, biznismen i bivši izvršni direktor kompanije „Koka-Kola”, koji je rešio da svoj novac uloži u podizanje svesti o uklanjanju viška ugljenika iz atmosfere.

Na tom putu, u kampanji „Volk it bek”, Kohon prolazi kroz Srbiju, a domaćin mu je u Novom Sadu bio Departman za biologiju Prirodno-matematičkog fakulteta. Sa njim je stigla i putujuća izložba, koju je ispred departmana u kampusu Univerziteta u Novom Sadu dovukao kamion natovaren recikliranim transportnim kontejnerima u kojima su prikazana različita rešenja za otklanjanje ugljenika iz vazduha. Gost je zatim u amfiteatru razgovarao sa publikom i zvaničnicima.

Dr Zorana Banovački, samostalni stručni saradnik i jedan od rukovodilaca na Departmanu za biologiju, kaže za „Politiku” da su utisci publike u kojoj su bili i studenti i učenici Zmaj Jovine gimnazije, nakon susreta sa Kohonom, fenomenalni.

„Čovek je opušten i neposredan, a kako sam kaže, nije stručnjak u oblasti biologije i ekologije. Nije nam držao predavanje, nego je razgovarao sa nama o tom problemu karbonskog otiska, koji svi ostavljamo koristeći automobile, avione, brzu hranu ili bilo koji drugi aspekt našeg savremenog života. Želi da natera ljude da razmišljaju o stvaranju tog viška ugljenika u atmosferi”, navodi za naš list dr Banovački.

S obzirom na to da se u Novom Sadu mnogo zida, bilo je reči i o mogućnostima da se koristi specijalni cement koji, prema rečima naše sagovornice, može da apsorbuje ugljen-dioksid. Naime, ekologija, kako napominje, nije samo priča o drveću.

„Problem ugljenika na planeti postoji od trenutka njenog nastanka. Ali njegova količina u atmosferi se drastično povećava zagrevanjem planete, a to nije došlo, da tako kažemo, s Marsa. Izaziva se efekat staklene bašte, što dovodi do globalnog zagrevanja i posledica po biodiverzitet i životnu sredinu”, objašnjava dr Banovački.

Nakon Novog Sada, Kohan stiže u Beograd. Kanađanin je udružio snage sa globalnim pokretom mladih „Re-Earth”, koji je pre dve godine, povodom Dana planete Zemlje – 22. aprila – uključio, kako navode u toj inicijativi, hiljade ljudi u svoje digitalne proteste. Zamolili su svaku od osoba da da dva obećanja, individualno i sistemsko, a sada žele, kako dodaju, da pomognu da se ta obećanja pretvore u stvarnu akciju. Kreg Kohon to čini na svoj način prolazeći kroz 82 grada i mesta u 11 zemalja, gde razgovara sa gradonačelnicima, izvršnim direktorima, aktivistima, naučnicima i kreatorima politike.

U Novom Sadu je mogao da čuje da grad podržava, kako je istakla članica Gradskog veća Mira Radenović, sve akcije čiji je cilj podizanje svesti o zaštiti životne sredine i smanjenju uticaja klimatskih promena.

„Svedoci smo da se klima menja u čitavom svetu, a to svakako nije mimoišlo Srbiju i Novi Sad. Zato, koliko god da smo mali u odnosu na svet, važno je da damo svoj doprinos. Ako jedan čovek nešto uradi, to možda nije toliko značajno, ali ako podstakne sedam miliona ljudi, koliko ima Srbija, ili skoro osam milijardi, koliko broji čitav svet, da daju svoj doprinos, onda naša planeta može da se zaleči i tako sigurno napravi ogroman iskorak. Moramo biti svesni da je sve što danas imamo samo pozajmljeno od naših potomaka i zato dajemo punu podršku gospodinu Kohonu u njegovoj misiji. Svetu je potrebno više ovakvih akcija, jer bismo na taj način preduzeli važne korake ka smanjenju emisije ugljen-dioksida i očuvanju planete”, rekla je Radenovićeva.

Prema rečima Krejga Kohona, postoji mogućnost da se izbace ogromne količine ugljen-dioksida iz atmosfere, ali je za to potrebno mnogo dobre volje i ulaganja. On je rekao da tehnologija za tako nešto postoji i stalno se usavršava, ali da moramo da budemo brži i bolji u njenoj primeni, i da delujemo u velikim razmerama.