Srbi će spavati k"o zaklani

Sanski Most –Za nekoliko idućih godina Srba bi u Sarajevu moglo biti više pod zemljom nego li nad zemljom, kaže za naš list Slavko Jovičić, poslanik u Parlamentarnoj skupštini BiH, aludirajući na nerešenu sudbinu više od pet hiljada Srba koji su, tokom rata, nestali, mučeni i ubijeni, a potom pokopani u masovne grobnice, u Sarajevu.

U glavnom gradu BiH pre rata je živelo oko 160.000 Srba. Prvih pet-šest poratnih godina u grad pod Trebevićem vratilo ih se veoma malo, da bi ih danas u Sarajevu bilo nešto više od sedam hiljada.

– U Sarajevu su danas ostali, da iz njega nigde ne idu, samo Srbi okupljeni oko Zlatka Lagumdžije, Bogića Bogičevića, Mire Lazovića, bošnjačkog generala Jovana Divjaka, te Mirka Pejanovića, Svetozar Pudarića... U Sarajevu drugih Srba i nema. Nema ih ni u državnim, kantonalnim i opštinskim vlastima. Za Srbe su rezervisana samo radna mesta deminera gde se i najčešće gine i gde ide samo onaj ko mora... Diskriminacija je to zbog koje bi, idući popis stanovništva, Sarajevo moglo dočekati bez Srba. To je izgleda i cilj političkog establišmenta sa Baščaršije, tvrdi Jovičić.

Tačnih podataka nema, ali prema informacijama brojnih izbegličko povratničkih organizacija i udruženja, u izbeglištvo je, iz mesta u Federaciji BiH ponovo otišlo više od pedeset hiljada Srba.

Iz drvarske, bosanskograhovske, glamočke i bosanskopetrovačke opštine u izbeglištvo su se ponovo otisnulo oko dve hiljade srpskih povratnika. Naravno da niko neće priznati da je to smišljen plan, ali je sasvim izvesno da je štošta, čak i zakonom, regulisano samo da bi se Srbima iz ruku izbilo sve što bi ih moglo zadržati na dedovini.

– Livanjski i ne samo ovaj kanton na teritoriji Federacije BiH, od opština je „oteo”svu vlast. Danas opštine „gazduju” jedino dečijim vrtićima i komunalnim preduzećima. Sve ostalo, dakle šume, telekomunikacije, elektrodistribucija, investicije... skoncentrisano je u Livnu gde se i „kroji kapa” srpskim povratnicima, kaže Uroš Makić, predsednik Regionalnog udruženja izbeglica, raseljenih lica i povratnika BiH.

(/slika2)– Preduzeća su nam oteli odmah 1996. i to po privatizacionim zakonima koje su pisali oni koji danas gazduju svim resursima u drvarskoj opštini. Svi privredni kapaciteti, u kojima je pre rata radilo oko pet hiljada Drvarčana, u rukama su samo jednog gazde, Marijana Filipovića, koji je srpskim povratnicima, godinama zatvarao vrata svojih firmi u Drvaru. Čak i onima koji su stvarali njegove današnje firme, ističe Jovo Bajić, predsednik Udruženja nezaposlenih Drvarčana.

Iz mesta u srednjoj Bosni u izbeglištvo je ponovo otišlo desetak hiljada srpskih povratnika. Najviše iz bugojanske i zeničke opštine.

– Nije tu bilo nikakvih pritisaka da ljudi odu. Ali pritisak, samo druge vrste, je i ako ti poruši sve što si imao i mukom sticao pre rata, ako ti zatvori vrata do svih radnih mesta, ako ti, na tvom zemljištu, vrše otkop rude ili podignu deponiju smeća za odlaganje otrovnih stvari... Zbog svega toga Srba više nema, a niti će ih više ikada biti u bar stotinak naseobina u srednjoj Bosni, kaže za naš list Vojislav Milišić, predsednik Asocijacije udruženja raseljenih lica i izbeglica Republike Srpske.

Srpske povratnike u podgrmečka mesta ponovo u izbeglištvo teraju spiskovi sa imenima ratnih zločinaca. Samo u Sanskom Mostu je bar duplo više džamija nego li ih je ovde bilo pre rata. Uz sve to, u ovom gradu je do sada odštapmano desetak spiskova sa više stotina imena Srba koji su, samo Bošnjaci to tvrde, počinili ratne zločine. U „Sanskim ognjištima” kažu da je, za deset povratničkih godina, zbog toga, ali i radi još štošta drugog, rodni kraj napustilo više hiljada povratnika u mesta Podgrmeča.

Prvih poratnih godina u Sanskom Mostu bilo je i pretnji čak i likvidacijom svakog Srbina koji se vrati u grad na Sani.

„Ako se Srbi vrate u Sanski Most spavaće večnim snom k’o zaklani... Kako te spodobe imaju obraza doći na svoja groblja kada znaju kako izgledaju naša mezarja u njihovoj Republici Srpskoj, pitao se, u jednoj od svojih emisija, direktor i vlasnik Radio Bostona u Sanskom Mostu, Senad Kubat.

Slaviša Sabljić