Kanada neće da daje dva odsto BDP-a na vojsku

Kanadski premijer je u privatnom razgovoru priznao da njegova zemlja nikad neće ispuniti ono što od nje traže Amerika i standardi Severnoatlantske alijanse – da troši dva odsto bruto društvenog proizvoda na vojsku, otkrivaju dokumenta Pentagona.

Džastin Trudo je u neformalnom razgovoru sa zvaničnicima zapadnog vojnog saveza kazao da Otava ne može da odvaja zacrtani postotak BDP-a za armiju. Posle toga su američki obaveštajni analitičari procenili da Kanada, koja izdvaja 1,4 odsto BDP-a za vojsku, pati od krupnih nedostataka u odbrani i rizikuje odnose s Vašingtonom i drugim saveznicima, saznaje „Vašington post”.

Ovo su poslednji podaci iz klasifikovanih spisa koji su nedavno osvanuli na internetu. Vašingtonski dnevnik je u novoj grupi materijala pronašao američku procenu da se kanadska vojska suočava s „raširenim i dugotrajnim” problemima. Prema oceni američkog generalštaba, situacija s kanadskom odbranom neće se popraviti, izuzev ako javno mnjenje dramatično ne promeni stavove.

Reč je o materijalu koji je nedavno završio na platformama za razmenu poruka i društvenim mrežama. Federalni istražno biro uhapsio je Džeka Tešeru (21), pripadnika Nacionalne vazdušne garde u Masačusetsu, zbog sumnje da je državne tajne postavljao na platformu „Diskord”, odakle su se širile internetom.

U poslednjoj otkrivenoj tranši materijala navodi se da su i drugi saveznici u transatlantskom vojnom savezu nezadovoljni Kanadom. Ankara je „razočarana” što kanadska vojska nije prevezla humanitarnu pomoć kad je razorni zemljotres u februaru pogodio Tursku. Nemačka se pita da li će Trudoova vlada moći da i dalje podržava Kijev.

Kanada je Kijevu poslala vojnu pomoć vrednu milijardu dolara i obučila 36.000 ukrajinskih vojnika. Ipak, američke procene su da će Otavi biti teško da i dalje pomaže Ukrajini i da istovremeno predvodi borbenu grupu NATO-a u Letoniji. Iako je Trudo prošlog leta obećao da će povećati broj vojnika u ovoj baltičkoj zemlji, to se nije dogodilo.

Prvi čovek vlade u Otavi nije direktno odgovorio na navode vašingtonskih novina, ali je u sredu uopšteno branio vojsku, prenosi Si-Bi-Si, kanadski javni servis.

„Kanada je pouzdan partner NATO-u”, poručio je Trudo.

Njegova vlada se oglušila o američki zahtev da pojača snage na Arktiku, gde se, prema procenama iz Vašingtona, oseća sve značajnije rusko i kinesko prisustvo. Tajni spisi Pentagona otkrivaju da je administracija Džozefa Bajdena svesna da Kanada ništa nije preduzela da poboljša odbranu Arktika, „uprkos brojnim javnim obećanjima”.

Već godinama, a od vremena Donalda Trampa – otvoreno i uporno, Bela kuća zahteva od severnog suseda i ostalih transatlantskih saveznika da odvajaju najmanje dva odsto BDP-a za vojsku. Lideri zemalja članica dogovorili su se na samitu u Velsu 2014. da će u narednih deset godina povećati vojne budžete na najmanje dva odsto BDP-a. I pored Trampovih i Bajdenovih pritisaka i rata na istoku Evrope, devet godina kasnije samo sedam od 30 članica saveza ispunjava ovu obavezu. To su SAD, Velika Britanija, Grčka, Poljska, Litvanija, Letonija i Estonija. Francuska i Hrvatska su blizu (1,9 odsto), dok su na začelju Španija, Belgija i Luksemburg (manje od 1,2 odsto).

 „Postojeća povećanja nisu dovoljna”, upozorio je u martu Stoltenberg, dodajući da zbog ruske invazije na Ukrajinu danas postoje još veći razlozi da se povećaju vojni budžeti nego što je to bio slučaj 2014. godine.