Sećanje na obućara velikog srca

Na uglu Krunske i Svetozara Markovića ovih dana nesvakidašnji prizor skreće poglede prolaznika. Ispred izloga zatvorene obućarske radnje položene su grane jorgovana, ostavljeni buketi lala i raznog cveća kao počast jednom „običnom” čoveku – obućaru Cvetku Jovanoviću. Još od 1988. godine on je stotinama sugrađana popravljao cipele, čizme, sandale... Stekao je veliki ugled i poštovanje kod mušterija, ali i mnogo prijatelja. Kada je čika Cvetko, kako su ga zvali, preminuo, a njegova radnja zatvorena, mušterije i poznanici odlučili su da odaju počast njegovom dugogodišnjem vrednom radu i vedrom duhu.

– Čika Cvetko je bio veoma skroman, dobro je radio, ali je pre svega bio divna osoba. Imao je razumevanja prema meni jer sam samohrana majka. Rad mi je naplaćivao po izuzetno povoljnoj ceni. Kad god bih došla, veselo me je dočekivao i majstorski usluživao. Zaslužio je ovakav gest sugrađana – rekla je jedna od Cvetkovih mušterija pošto je položila buket lala ispred vrata u obućarsku radnju.

Porodica i prijatelji od Cvetka Jovanovića su se oprostili sahranom 15. aprila, ali počast ovom skromnom i vrsnom majstoru sugrađani i dalje odaju.

– Kada sam saznala da je naš dragi obućar Cvetko preminuo, odlučila sam da prođem ispred njegove radnje da se uverim da je to istina. Godinama sam redovno donosila kod njega obuću na opravku, a znam da su i mnoge druge kolege iz obližnje kancelarije u kojoj radim bili njegove mušterije. Poslednji put kada sam ga posetila požalio mi se na leđa i to što će uskoro morati da zatvori radnju – navodi Snežana Đurišić, Cvetkova redovna mušterija.

Tradicija koju je Cvetko započeo u obućarskoj radnji, kako su čule komšije, neizvesno je da će se nastaviti. Vernim mušterijama on je, kažu, sam govorio o svom žalu što sin nije nasledio posao. Vračarci se prisećaju da Cvetku nije bilo nimalo lako da se izbori za svoj lokal svih ovih godina.

– Jedne moje čizme ostale su u njegovoj obućarskoj radnji, možda nije stigao ni da ih završi. Ostavio je naše brojeve porodici pa će jednom neko verovatno doći da otvori radnju da nam vrati obuću na kojoj je radio do poslednjeg trenutka. Bio je zaista izvrstan majstor, fin i dobar čovek, zato smo ga svi voleli – dodala je Snežana.

Skromnom obućaru sa Vračara vredan rad za života mušterije su nagradile dostojnim oproštajem. On sigurno nije mogao ni zamisliti da će sećanje na njega privući pažnju kako sugrađana koji ga nisu ni poznavali tako i turista, iznenađenih prizorom i lepim gestom.