Petorka iz Sankt Peterburga
Retki ansambli koje imamo priliku da slušamo kod nas prave prvi otklon ovogodišnjeg Bemusa ka popularnijoj, vedrijoj, zabavnoj muzici. Petorica muzičara u Bras ansamblu solisti su Filharmonije iz Sankt Peterburga, izvanredni muzičari koji se poigravaju sa svojim instrumentima i čije izvođenje seže do nemogućeg. Sve što oni izvode na ivici je čuda, ali i na ivici parade, vašara, dobre zabave i – cirkusa. U najboljem smislu reči.
Šta očekivati od hiljadite prerade za razne instrumente i sastave od "Slika sa izložbe" Modesta Musorgskog? Novi, bizarni aranžman za pet duvačkih instrumenata koji povremeno zvuče piskavo kao sirene, a povremeno plemenito kao violine, uz pratnju dubokih basova tube koja i predstavlja temelj ansambla. Konkurencija Morisu Ravelu kao orkestratoru je (pre)velika, no ne znači da se ne treba okušati, kako je to učinio Aleksandar Oskolkof u svojoj obradi. Ali, nije rečeno i da je moramo prihvatiti.
I upravo je u tome stvar u izvođenju ovog ansambla. Sva dela koja oni sviraju su prerade, naravno odličnih kompozicija, odavno visoko valorizovanih i u istoriji i u muzičkoj praksi ("Noć na Golom brdu" Musorgskog), ali neka ne budem previše patriota ako kažem da su najozbiljnije i najpotpunije zvučala dela upravo pisana za ovaj ansambl, Tri slovenska madrigala (1982) i Bras kvintet br. 2 (1991) našeg kompozitora Ivana Jevtića.
Madrigali su kratke i efektne kompozicije, ali promišljene, bez preterane parade, bez karikature, u odmerenosti različita tri karaktera i "lika" muzike. Kvintet niveliše odnose među instrumentima, koristeći ih u njihovim optimalnim registrima, bojama i zvučanjima, u tematici koja je inspirisana i u fakturi koja je neoklasična. Preglednost, jasnoća, hitrina i razmah brzih stavova kao i kantilena u laganom, trećem stavu, ukazuju na nesumnjive visoke vrednosti dela, pa i na činjenicu da ga muzičari iz Sankt Peterburga ovom prilikom nisu predstavili samo iz kurtoaznih razloga.
Baletska svita ruskog kompozitora i horniste Vitalija Bujanovskog (1928–1993) uključila je, pored narodnih, elemente mjuzikla i džeza, pa se još zabavnije krenulo u dva "bisa", u opštem oduševljenju publike.