Evropski plan je poguban za Srbiju

Predsednik Nove Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović smatra da je evropski predlog o Kosovu i Metohiji štetan dokument po Srbiju iako ga predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije potpisao. U intervjuu za „Politiku” kaže da nije spreman zarad rušenja vlasti SNS-a da napravi koaliciju s partijama koje su za, kako navodi, sprovođenje antiustavne politike.

Evropski sporazum o KiM nije potpisao predsednik Aleksandar Vučić. Na čemu temeljite tvrdnje da je reč o štetnom dokumentu po Srbiju?

Ne treba ići dalje od prva dva člana navedenog sporazuma koji predviđaju da će strane, tj. Srbija i Kosovo, biti dobri susedi sa jednakim pravima, da ćemo priznati sva dokumenta tzv. Kosova, uključujući i kosovske pasoše, i da ćemo se u našim odnosima rukovoditi principima iz Povelje UN, poput onih o suverenoj ravnopravnosti država, nezavisnosti i teritorijalnom integritetu, čime upravo sve to priznajemo našoj južnoj pokrajini. Reč je o školskom primeru implicitnog priznanja nezavisnosti i u tom smislu ovaj sporazum nije štetan, već je poguban po Srbiju! I upravo je ovakav, protivustavan i antidržavni sporazum Aleksandar Vučić usmeno prihvatio i počeo da radi na njegovoj implementaciji.

Ako taj sporazum nije dobar, zašto su veliki otpori u Prištini?

Ne vidim neki veliki otpor u Prištini. A i to malo nezadovoljstva što ima, posledica je činjenice da oni njihov takozvani ustav više štite i poštuju nego mi svoj i da nisu preterano voljni ni mrvice da nam daju.

Kakvo konkretno političko rešenje predlažete koje bi bilo prihvatljivo i za Albance?

A zašto ne bismo krenuli od toga šta je prihvatljivo ili neprihvatljivo za Srbe i srpski narod u celini? Uz dužno poštovanje prema svakom narodu, ali ipak moram da pitam: Da nisu Albanci možda jači od nas? Da nemaju možda slavniju istoriju ? Veću kulturu? Hajde malo trezvenije da sagledamo stvari: Kosovo i Metohiju kao nekakvu „nezavisnu državu” ne priznaje više od polovine svetskih država kao ni ogromna većina čovečanstva u demografskom i geografskom smislu. Pri tome, upravo dolazi do tektonskih promena u međunarodnom sistemu s neminovnim opadanjem moći Zapada i sa stvaranjem veće ravnoteže i multipolarnosti. I umesto da sada istrajavamo na našim pozicijama i da ih jačamo, režim je odlučio da klekne. Ako se njima kleči, široko im polje, ali nemaju pravo da teraju Srbiju na isto. Krajnje konkretno: pregovori se moraju voditi isključivo u okviru Ustava Srbije i međunarodnog prava, odnosno Rezolucije 1244 SB UN. Moraju se voditi uz posrednike među kojima će biti i države koje ne priznaju secesiju naše južne pokrajine, odnosno u okviru UN. Mora se srpski narod na KiM efikasnije i ravnomernije pomagati. Mora se na međunarodnom planu nastaviti s politikom povlačenja priznanja, kao što se mora garantovati puna bezbednost Srbima u južnoj pokrajini. Ništa od ovoga nije lako sprovesti, ali nam je manevarski prostor veći nego što ga Aleksandar Vučić predstavlja. Nikome danas nisu potrebne tenzije na Balkanu, naročito ne Zapadu.

Da li biste, ukoliko rezultat eventualnih vanrednih izbora to pokaže, bili spremni da napravite vladu s partijama i pokretima koji su za prihvatanje evropskog sporazuma, ukoliko bi to značilo da SNS ode u opoziciju?

Nikada neću biti deo vlade koja sprovodi protivustavnu i antidržavnu politiku, odnosno vlade koja predaje deo državne teritorije Srbije, što se ovim sporazumom čini.

Kakav je položaj Srba u Bosni i Hercegovini, gde ste bili u poseti ove nedelje?

Biće težak ako ne odbranimo Republiku Srpsku i ako stvari ne počnemo da vraćamo na izvorna dejtonska podešavanja. I tu se zapravo vidi sva pogubnost kosovske politike ovog režima jer ako ne budemo branili Kosovo – onda više ništa i nikada braniti nećemo. Kada bi kojim slučajem, zbog odsustva volje i opšteg kukavičluka pustili Kosovo i Metohiju niz vodu, to bi bila smrtna presuda i za Republiku Srpsku, a nakon toga bi na dnevni red došli još mnogi geopolitički i teritorijalni problemi i to svi znamo. Sve se na kraju svodi na snagu volje i nacionalnu ambiciju jednog naroda. Da li je kao Srbi još uvek imamo ili ne? To je pitanje za celu našu generaciju i naša budućnost, i slobodno ću reći čitav naš opstanak, zavisiće od odgovara koji ćemo dati na ovo pitanje.

Nemam rezervnu državu, skončaću u Srbiji

Da li je to što imate i francusko državljanstvo prepreka da budete aktivni na srpskoj političkoj sceni? Kako komentarišete konstatacije da imate rezervnu državu?

Da li je to što sam rođen u Srbiji, što sam proveo najveći deo svog života u Srbiji, što sam se – kao što sam uvek i hteo – vratio u Srbiju iako sam mogao da živim bilo gde jer je to moja zemlja u koju verujem i u kojoj ću skončati, što su mi deca rođena u Srbiji i pohađaju srpske državne škole, nekakva prepreka? Mislim da nije. Naprotiv. Ali na građanima je da daju sud o svakom od nas na političkoj sceni. A što se tiče „rezervne države”, kako kažete, ne znam naprosto šta bih vam odgovorio, jer nikada nisam ni razmišljao na taj način. Kao što ne možete imati dve majke, tako ne možete imati ni dve otadžbine, dve zemlje ili dve države. Za mene tako nešto ne postoji, uopšte mi nije pojmljivo za razliku od tih koji navode dvojno državljanstvo kao nekakav argument. Time zapravo ne govore o meni, već o sebi.