Otkud „volovsko srce" na tezgama u aprilu

Na Kalenić pijaci u Beogradu ovih dana potrošačima se nudi čak i paradajz „volovsko srce” za paprenih 500 dinara po kilogramu. I dok je za uskršnje praznike standardna cena ovog povrća bila 300 dinara, na većini pijaca u Srbiji, prodavac „volovskog srca” tražio je čak 800 naglašavajući ponosno sve njegove prednosti, a ponajviše domaće poreklo.

Stara sorta, poznata po krupnim i ukusim plodovima specifične boje, obično stiže kasnije, pa je za čitateljku „Politike” bilo krajnje neobično odakle već sada na pijačnim tezgama.

– Iz bašte i sa otvorenog sigurno nije jer domaći proizvođači tek poslednjih desetak dana intenzivnije kupuju sadnice za plastenike, dok će sadnja na otvorenom krenuti nešto kasnije – navode stručnjaci.

Dr Slađana Savić, iz Instituta za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci, za naš list kaže da je ovaj paradajz na tezge mogao stići samo iz zaštićenog prostora koji se verovatno zagreva. Pretpostavlja i da je uvezen jer je kod nas takva vrsta proizvodnje izuzetno malo zastupljena.

– Moguće je da je proizveden u stakleniku, to sigurno nije povrće odgajano u prirodnim uslovima. Ali u zaštićenom prostoru koji se greje može da se proizvodi tokom cele godine. Zato je verovatno i tako skup – objašnjava naša sagovornica.

Paradajz ”volovsko srce” ima sjajnu crvenu ili rozikastu boju i srcolik oblik. Na zapadu ga zovu i „biftek paradajz”. Plodovi su ukusni, specifične arome, ali mekaniji i krupni pa dostižu i do 800 grama. Zbog toga nije pogodan za duži transport i stajanje. Ova sorta iziskuje dosta sunca. Povrtari u Srbiji ga obično proizvode za domaće potrebe, a tek manje količine završe na pijacama.

Kako navodi dr Savić, postoje i različita sredstva koja podstiču sazrevanje paradajza i drugog povrća. Recimo, hormon etilen, kojim se nedovoljno zreli plodovi prskaju tamo gde su dopremljeni i postaju zreli za dan, dva. Taj hormon se dosta koristi zbog planiranja plasmana na tržište, jer ako sve dospe u isto vreme, proizvođač će sigurno imati veće štete. Etilen se inače produkuje u biljkama tokom sazrevanja. Kaže da su naše bake stavljale po dva, tri zrela ploda u gajbicu sa još nedozrelim ubranim povrćem ili voćem. Na taj način se etilen oslobađa iz zrelih plodova i utiče na sazrevanje drugih.

Naša sagovornica napominje da ovaj hormon nije zabranjen, ali da dovodi do naglog sazrevanja. Kod paradajza je potrebno vreme da prirodno postigne specifičan crveni pigment i dobar ukus.

– Zato nam se događa da na pijaci kupimo crveni paradajz koji nema nikakav ukus – naglašava dr Savić.

Paradajz koji se trenutno prodaje u Srbiji najvećim delom je iz uvoza, jer se u zaštićenom grejanom prostoru slabo proizvodi jer je to skupa proizvodnja. Prvi iz domaćih plastenika će stići krajem juna, a iz bašti tek krajem jula, početkom avgusta.