Groznica podizanja uloga

U Kijevsko-pečerskoj lavri ukrajinski specijalci obijaju brave na crkvenim zdanjima i pritvaraju okupljene vernike. Zelenski najavljuje skoru aktivaciju fronta dok se raspravlja o tome da li će biti ili neće biti ukrajinske ofanzive. NATO zaseda i odlučuje da primi Ukrajinu, navodno jednoglasno, ali je pitanje da li odmah ili posle rata. Stoltenberg ipak naglašava da su u ovom trenutku fokusirani na obezbeđivanje pobede Ukrajine nad Rusijom. Iako zamenica ukrajinskog ministra odbrane tvrdi da je njihova ofanziva u toku, ruska vojska polako osvaja deo po deo Bahmuta i Avdejevke. Sada su navodno izašli na poslednji put za snabdevanje Bahmuta od Časovog Jara.

DUGI DOMETI: U Kijevu se ponovo čuje unisona paljba da su rakete dugog dometa uslov svih uslova. Agilni Aleksej Arestovič tvrdi da će ukrajinska ofanziva dovesti do velikih gubitaka ukoliko Zapad ne isporuči rakete dometa od 100 kilometara i više. Ovu procenu podržava i bivši komandant američkih trupa u Evropi Ben Hodžis, koji ima jasan i delotvoran plan ofanzive: najavljuje da će se ona odvijati na veoma uskom delu južnog fronta s ciljem izlaska na Azovsko more, presecanjem koridora i izolacijom Krima. Na scenu bi tada stupile rakete dugog dometa kojima bi bio gađan Sevastopolj i druge mete na poluostrvu, kako bi „Krim bio izbačen iz igre”. Hodžis je uveren da će Ukrajina pobediti u ovom ratu pre kraja godine – pod uslovom da joj se obezbedi ono što im je potrebno. A poenta ovog rata je da se produži isporukama visokopreciznog oružja dugog dometa, a ne da se ofanziva otkaže. U tom pravcu deluje i nemački ministar odbrane Boris Pistorijus, dozvoljavajući ukrajinske napade na teritoriju Rusije i smatrajući da će Moskva steći drugačiji pogled na rat kada budu napadnuti gradovi, civili ili se preseku linije snabdevanja.

VELIKO ISCRPLjIVANjE: U pobedu Ukrajine nisu uvereni svi koji odlučuju o ovom ratu. Upravo zbog toga što je sada jasno da on odavno već nije pitanje jedne kontraofanzive, nego je rat koji ide na iscrpljivanje i da je suština u logistici snabdevanja naoružanjem. A to ne ide kako se očekivalo. EU nije jedinstvena i kritikuju je ne samo u Kijevu nego i u Vašingtonu. Primena plana EU o zajedničkoj nabavci municije za Ukrajinu je za njih razočaravajuća. EU je u martu pristala da kupi milion artiljerijskih granata za Ukrajinu, ali se o detaljima plana još razgovara. Glavna kontroverza se odnosi na to da li firme koje primaju narudžbe treba da budu samo iz EU i da li SAD ili Velika Britanija treba da učestvuju.

Ali, nažalost, po živote vojnika i civila, to je tek sekundarni segment ovog rata: osnovni je prekompozicija kako globalnih geostrateških pozicija, tako i pojedinačnih unutardržavnih odnosa političkih snaga. A tu se mnogo više klima u SAD nego u Rusiji ili Kini.

ČIJI JE INTERES: Republikanci ponovo pozivaju Bajdena da prekine pomoć Ukrajini u postojećem formatu. U Kongresu je grupa od 19 republikanaca potpisala pismo američkom predsedniku u kome su naveli da se ne nazire kraj rata, niti postoji jasna strategija kako da se on završi. Oni smatraju da SAD nemaju interesa od eskalacije proksi rata s Rusijom u Ukrajini, jer stalna pomoć i sankcije vode eskalaciji i povećanju pretnje direktnom konfrontacijom s Rusijom. Zbog toga kritikuju odluku o isporukama raketa dugog dometa shvatajući da je to ozbiljna provokacija Moskve.

Američki ministar odbrane Lojd Ostin je konstatovao da je NATO od početka rata u Ukrajini obezbedio 55 milijardi dolara vojne pomoći, a nešto ranije je Stoltenberg tvrdio da je ukupna pomoć članica NATO-a premašila 150 milijardi evra. NATO se sprema za rat, a alijansa je već poslala trupe u osam država blizu granice s Rusijom i sada razmatra mogućnost njihovog jačanja. Ulaskom Finske u NATO Finski zaliv lako može biti zatvoren za Ruse. Ali ni Rusi ne spavaju, ulozi se podižu.

RUSKA OSVETA: Po čemu se vidi da i Rusija igra na duge staze i da joj se ne žuri u ovom ratu? Nije u pitanju samo unapređenje mera za regulisanje vojnog registra i eventualnu brzu mobilizaciju 25 miliona Rusa. Moskovski gradski sud je ove nedelje prvostepenom presudom osudio opozicionara i publicistu Vladimira Kara-Murzu na 25 godina strogog zatvora, proglasivši ga krivim za izdaju i širenje lažnih vesti o ruskoj vojsci i saradnju sa zabranjenom organizacijom.

Kara-Murza je bio blizak saradnik ubijenog opozicionara Borisa Nemcova i jedan od najupornijih i najagilnijih zagovornika uvođenja Zakona Magnicki, koji predviđa sankcije za korumpirane zvaničnike u Rusiji, uključujući ljude bliske Putinu. Zakon je nazvan po ruskom advokatu Sergeju Magnickom, koji je preminuo u ruskom zatvoru nakon što je sakupio dokaze o navodnim o masovnim poreskim prevarama u koje su bili upleteni ruski zvaničnici.

Po tom spisku su Rusi i stavljani na sankcioni spisak zbog rata u Ukrajini. Iako je i prošle godine u martu optuživao „diktatorski režim u Kremlju” pred zakonodavcima američkog kongresa da je Kremlj počinio ratne zločine, Kara-Murza mlađi je u aprilu doputovao u Rusiju i tada je uhapšen. Nije van pameti da je i optužnica za ratne zločine protiv Putina posledica ovog njegovog delovanja. Koliko je on puta upozoravao zapadne lider da ne treba da popuštaju Putinu, s jednakom snagom je Putin odlučio da ovog puta ne oprosti ni njemu, ni onima koji smatraju da je Rusija kriva za rat u Ukrajini.