Krediti za povratak mladih selu

Kragujevac – Lokalna uprava je i ove godine bila izdašna prema selu, pa je u gradskom budžetu namenjeno rekordnih 110 miliona dinara za razvoj poljoprivrede. Kragujevac je i prošlih godina imao najveći agrarni budžet u Srbiji. To je omogućilo znatna ulaganja, pa je ovde iz godine u godinu sve veći broj registrovanih poljoprivrednih domaćinstava. Na području 64 sela registrovano je 80 odsto domaćinstava koja raspolažu obradivim površinama. Daleko više nego u nekim drugim regionima u zemlji, gde broj prijavljenih domaćinstava ne prelazi 50 odsto.

– Kada smo pre četiri godine pokrenuli tu akciju u saradnji sa nadležnim ministarstvom, bilo je dosta nepoverenja, ali smo velikim angažmanom i dodelom beneficiranih kredita uspeli da ubedimo veliki broj domaćina. One koji još oklevaju podsećam da samo registrovana domaćinstva mogu da konkurišu za subvencije – kaže za „Politiku” savetnik gradonačelnika Kragujevca za poljoprivredu Snežana Živanović-Katić.

Lokalna uprava, prema njenim rečima, daje kredite po različitim osnovama, ali je, bez obzira na namenu, ova vrsta subvencija izuzetno isplativa. Reč je o beskamatnim kreditima sa grejs periodom od 18 meseci. Naša sagovornica tvrdi da će se budžetska sredstva za razvoj sela uvećavati i narednih godina, a cilj gradske uprave je da podstakne razvoj poljoprivrede i povratak mladih na selo.

– U Srbiji je oko 150 sela bez mlađih od 18 godina, a ukoliko se nastavi trend odlaska mladih u grad, za 10 godina bi oko 1.000 sela u Srbiji moglo da ostane bez žitelja. Gradska uprava ne želi da se to dogodi i sa šumadijskim selima – ističe Katićka.

Prema njenim rečima, naredne godine će najviše sredstava biti uloženo u otvaranje prerađivačkih pogona, obezbeđivanje plasmana robe, izgradnju arteskih bunara i seoskih puteva. Katićka smatra da su za razvoj 7.100 seoskih domaćinstava, koliko ih ukupno ima na teritoriji Kragujevca, neophodna znatna ulaganja, pre svega u infrastrukturu.

B. K.