Šta spaja Novaka Đokovića i Barbi Afriku

Verovatno ne postoji osoba u Srbiji koja nije čula za jednog od najboljih reketa sveta Novaka Đokovića i njegovu ogromnu popularnost – kako na sportskom terenu, tako i u svetu socijalnih mreža, u kojem „kralj tenisa” ima čak 12 miliona pratilaca. Međutim, za mnoge je iznenađujući podatak da oreol najpopularnijih osoba na „Instagramu”, „Tiktoku”, „Jutjubu” i „Tviteru” nose i Barbi Afrika koju prati 3,8 miliona ljudi, Una koja ima 1,5 miliona pratilaca i Miloš koga prati 1,4 miliona ljudi. Dok stariji u ovim trenucima verovatno konsultuju „Gugl” da bi otkrili ko se krije iza ovih imena, mladi nemaju nikakve dileme u vezi s njihovim identitetima i veoma su upoznati sa likom i delom trenutno najuticajnijih influensera u Srbiji.

Istraživanje koje je pre nekoliko meseci sprovela agencija „IMAI platforma – Influenser serč end analiz” (IMAI Platforma – Influencer Search & Analyze) pokazalo je da Novak Đoković ima 12 miliona pratilaca na „Instagramu”, dok je je na drugom mestu pevačica Sandra Afrika sa 1,6 miliona, a na trećem njena koleginica Teodora Džehverović sa 1,3 miliona pratilaca. One su postale popularnije od Svetlane Cece Ražnatović i Dare Bubamare, koje imaju „samo” milion pratilaca.

Iako je „Tiktok” najmlađa socijalna mreža u Srbiji, kako po stažu, tako i po godinama korisnika, ona postaje dostojna konkurencija „Instagramu”. Pored Barbi Afrike, Une i Miloša, stepenicama digitalne slave polako se penju i Arsa, Vuk, Aleksandra i Sergej Pajić, koje prati po 1,1 milion ljudi. Najuticajniji tviteraši jesu pevač Saša Kovačević, koga prati 165.000 osoba i gejmer GXR Malibuca, sa 126.500 pratilaca.

Komentarišući činjenicu da su na socijalnim mrežama postale najpopularnije osobe gotovo potpuno nepoznate u svetu mejnstrim medija, kulturolog dr Maja Vukadinović, koja na Fakultetu savremenih umetnosti predaje na odseku Primenjeni mediji, ističe da su na „Instagramu”, „Tiktoku” i „Tviteru” uticajne dve vrste osoba – zvezde iz sveta sporta, muzike i glume koje su bile popularne i pre digitalnog doba i one za koje gotovo niko nije čuo van sveta socijalnih mreža i koje su svoj identitet izgradile zahvaljujući njima.

„Influenseri su generacijski fenomen, koji pre svega zaokuplja pažnju zed generacije (rođene između 2000. i 2010. godine) i milenijalaca (rođenih od 1981. do početka novog milenijuma), s tim što je ’Tiktok’ platforma koja uglavnom okuplja mlađe korisnike, a ’Instagram’ zanima dvadesetogodišnjake i tridesetogodišnjake. Najveći broj influensera svoju popularnost gradi na sadržajima koji predstavljaju otklon od sumorne realnosti i depresivnih vesti – bilo da su u pitanju saveti o šminkanju, oblačenju, pravljenju zdravih obroka, igranju video-igrica ili obilasku svetskih metropola. Njihova popularnost meri se brojem pratilaca i brojem pregleda njihovih sadržaja, a oni su za tinejdžere i mlade osobe najvažniji medijski kanal kroz koga dobijaju informacije važne za donošenje svakodnevnih odluka tipa: šta ću da doručkujem, kako ću da se obučem i gde ću da izađem, pa ne čudi da su najuticajniji influenseri i pevačice, modni kreatori i glumice. Najveći broj na ’Instagramu’ zapravo promoviše svoj životni stil, pa su njihovi postovi i ’storiji’ uglavnom preplavljeni fotografijama i video-zapisima egzotičnih obroka, brendirane garderobe, interkontinentalnih putovanja i ludih gradskih žurki. Ima i onih koji su se usmerili samo na određeni segment životnog stila kao što su zdrava ishrana, putovanja, moda ili ekologija, a mikroinfluenseri (osobe koje imaju između 10.000 i 100.000 pratilaca) osobe k su oje su se fokusirale samo na jednu užu oblast – recimo na lekovite čajeve, znajući da je velika konkurencija u segmentu zdrave ishrane”, objašnjava naša sagovornica, koja upravo priprema dokumentarni serijal „Biti slavan”, u kome se bavi fenomenom medijske slave kroz epohe i influenserima, kojima danas pripada dobar deo kolača te slave.

Dr Maja Vukadinović, Iautorka knjige „Zvezde supermarket kulture”, u kojoj analizira fenomen novih zvezda digitalnog doba, ističe da su i političari prepoznali značaj ovih socijalnih mreža, pa sve češće otvaraju profile na „Instagramu” i „Tiktoku”, ali skreće pažnju na činjenicu da mlade ipak najviše zanimaju njihovi vršnjaci, kojima ujedno i najviše veruju kada je u pitanju davanje saveta. Oni će možda pogledati kako neki gradski ili republički poslanik pravi palačinke na „Tiktoku”, ali to ne znači da će za njega glasati kada budu raspisani izbori, zaključuje naša sagovornica.

Kriminalac kao rijaliti junak

Snimanje spota u beogradskoj Osnovnoj školi „Đura Jakšić” sa pravom je podiglo buru u javnosti jer se u njegovoj glavnoj ulozi našao Kristijan Golubović, koji je sa članovima benda „Crni Cerak” ušao u školu za vreme nastave. Međutim, jedino što je uznemirujuće više od toga jeste činjenica da Kristijan Golubović ima „armiju” pratilaca na društvenim mrežama – na „Fejsbuku” ga prati 111.529 ljudi, na „Instagramu” 143.000 osoba, na „Tiktoku” 62.000 osoba, a na „Jutjubu” oko 180.000 fanova gleda njegove video-zapise, što u statističkom prevodu znači da oko pola miliona ljudi smatra Kristijana influenserom. Ovaj fenomen Maja Vukadinović tumači sastavnim delom sunovrata društvenih vrednosti, koji se, između ostalog, odnosi i na normalizaciju nasilja i nasilnika.

– Međutim, treba imati na umu da veći deo mlađe publike ne zna za Kristijanovu kriminalnu prošlost – za decu i tinejdžere on je samo jedan od učesnika rijaliti kvizova, koga su čuli ili videli u rijalitiju koji najčešće gledaju njihovi roditelji, tako da je ovo moralno zgražavanje nad činjenicom da je Kristijan u školi snimao spot malo i licemerno. Nažalost, veliki broj roditelja nije svestan koga deca prate na društvenim mrežama i sa kim su „prijatelji” – kaže naša sagovornica.