Čas slobode uživo

Narodni tribun, jedan od prvaka Pokreta otpora Srba s Kosova i iz Metohije, Kosta Bulatović, upokojio se na Blagovesti ove godine. Otišao je u tišini, ne tražeći (i ne dobivši) ništa materijalno za svoje zasluge. A zasluge ovog hrabrog, doslednog, skromnog i narodu i Srpskoj pravoslavnoj crkvi vernog rodoljuba, za nacionalno buđenje Srba na Kosovu i u Metohiji, bile su nemerljive. Njegovo hapšenje, na Blagovesti 1986. godine, pod sumnjom da je „učinio krivično delo neprijateljske propagande”, zbog pokretanja peticije 2.011 Srba o albanskom teroru i teškom položaju srpskog naroda na Kosovu i u Metohiji, bilo je inicijalna kapisla opštenarodnog bunta Srba s Kosova i iz Metohije. Početak otpora protiv višedecenijske albanske komunističke represije, zuluma i pritiska albanskih separatista i ćutanja srpskih komunističkih konformista u Prištini, Beogradu, Novom Sadu...

Kao student četvrte godine prava na Pravnom fakultetu u Prištini, bio sam učesnik i svedok okupljanja naroda ispred kuće Koste Bulatovića u Kosovu Polju – prigradskom naselju kraj Prištine, koje je potom postalo neformalna prestonica Pokreta otpora. Čitave noći pristizali su Srbi iz Metohije, sa centralnog Kosova, iz Kosovskog Pomoravlja, Ibarskog Kolašina... Ređali su se na „bini pod vedrim nebom” besednici, seljaci, radnici, službenici, „običan svet” iz naroda, svedočeći autentično svoju muku, pronoseći slike diskriminacije, nepravdi i stradanja, solidarišući i identifikujući se s Kostom Bulatovićem. Bio je toj moj drugi univerzitet – Slobodni univerzitet, koji je započeo Časom slobode uživo. Na tome sam neizmerno zahvalan počivšem Kosti Bulatoviću, kao što verujem da treba da mu bude zahvalan čitav naš rod.

Sutradan ujutru otišao sam na fakultet. Profesor Kriminologije, rodom iz Dušanova kod Prizrena, odavno odseljen za Beograd, čas je započeo pitanjem: „Da li je neko prošle noći prisustvovao skupu srpskih nacionalista u Kosovu Polju?” Nas trojicu ukorio je rečima da je to bio „skup protiv bratstva-jedinstva kojim se razbija zajedništvo naroda i narodnosti”. Istina, osim tog mučnog saznanja da oni koji treba da nas uče pravu i pravdi, podilaze nepravdi prema sopstvenom narodu i uče nas da i mi budemo takvi, dalje posledice nismo trpeli.

Hrabrošću Koste Bulatovića i ostalih narodnih tribuna koje je predvodio, tada je otvoreno srpsko nacionalno pitanje, ne samo na Kosovu i Metohiji već i u komunističkoj Jugoslaviji, koja je brojala poslednje godine. Pokazalo se da masovan bunt obespravljenih i odvažnih ljudi, spremnih da se bore do kraja za svoja prava, može uzdrmati okoštalu vlast i pokrenuti istoriju. Taj glas slobode bio je ujedno i „neoprostiv greh” za one koje danas nazivamo „politički Zapad”. Za one kojima je Jugoslavija bila poželjan državni provizorijum samo uslovno. Dotle dok su u njoj Srbi bili državno podeljeni na republike i pokrajine, lukavo razdrobljeni na veštačke nacije, prepuštani asimilaciji, državno i ustavno osakaćeni. Zato je pokrenut secesionistički građanski rat u kojem je poginulo i stradalo na desetine hiljada ljudi, u kojem je druga Jugoslavija u krvi nestala, a veliki deo srpskog naroda trajno prognan iz svojih vekovnih domova sa svojih istorijskih teritorija. Da ironija bude veća, za secesionističko rasturanje zajedničke države okrivljen je narod koji je podneo najveće žrtve za njeno stvaranje.

Poslednji čin tog kažnjavanja čitavog jednog naroda, zbog glasa slobode koji je podigao, odigrava se danas tamo gde se taj glas i začeo pre 37 godina – na Kosovu i u Metohiji. „Politički Zapad” bi da taj krug simbolički zatvori baš na njegovom izvorištu i žilištu po modelu „poražene nacije”.

Zbog toga je danas, više nego ikada ranije, važno baštiniti slobodarske tekovine srpskog naroda, boriti se protiv nametanja jarma „poražene nacije” i nepristajanje na obezvređivanje žrtava koje je srpski narod dao za sopstvenu slobodu i za slobodu drugih naroda, od Kosovskog boja do Bitke na Košarama.

Zbog toga je danas, više nego ikada ranije, važno da se zna da su se, iako malobrojni i svakojako desetkovani, Srbi s Kosova i iz Metohije prvi suprotstavili komunističkoj antisrpskoj politici u Jugoslaviji, u verziji albanskog komunističkog secesionizma.

Zbog toga je danas, više nego ikada ranije, važno da se zna da je Čas srpske slobode uživo, prvi put u komunističkoj Jugoslaviji održan u Kosovu Polju, na Blagovesti, 1986. godine, i da ga je simbolički vodio Kosta Bulatović iz Okružnog zatvora u Prizrenu, u kome je bio zatočen, jer je želo da bude, jer je bio i ostao slobodan Srbin.

*Doktor pravnih nauka, slušalac Časa slobode uživo, održanog u Kosovu Polju, na Blagovesti, 1986. godine