Danice, ugasi nas

Svako ima pravo da bude glup i da puši. Upravo sam zapalio još jednu cigaretu i pepeo je pao na tastaturu. Ako se ćerka uskoro probudi i oseti dim u kući, znam šta mi sledi. Oteraće me u kafić.

Dakle, za jednog matorca, ponašam se prilično neuračunljivo. Dva puta sam prekidao s besmislenom navikom udisanja dima. Da li je to bilo zbog zdravlja ili zbog preterane upotrebe? Ni jedno, ni drugo. To je bila samo jedna odluka.

Zaista, ko pri čistoj svesti dobrovoljno udiše dim i još plaća ogromnu lovu za to krvožednoj duvanskoj industriji. Ako bih se držao logike do kraja, kome pada na pamet da stavi usta na auspuh, zamoli vozača da stisne papučicu gasa i još mu plati za to? Odmah bi takvog pojedinca odveli u ustanovu zatvorenog tipa, sa pidžamom zakopčanoj na leđima.

Kako sam se onda vratio u svet greha, dima, pepela i pepeljare koja podseća na krater? Kako nemam razumnog objašnjenja za to, a sličnih izgubljenih slučajeva ima koliko hoćete, jer ko još nije ostavljao cigarete pa im se vraćao, jedini zaključak jeste da se radi o bolesti zavisnosti.

Ali, kako ne kupujem cigarete od dilera, koga kontaktiram preko tajnih veza ili „skaj” aplikacija, pa potom odlazim u zabačeni deo grada, gde mi tip čije je lice išarano ožiljcima predaje robu, a grupa nabildovanih tipova s heklerima me pretresa i proverava da li sam ozvučen, već to radim na kiosku, dakle legalno, u kom grmu leži zec? Država je ta koja prodaje psihoaktivne supstance, odnosno cigarete kao akciznu robu, što znači da time puni budžet koji se potom preliva na zdravstvo, školstvo, vojsku i ostalo. I pritom na paklice stavlja etiketu da će svaki glupan koji zapali uskoro riknuti na najstrašnije načine koji se mogu zamisliti.

Članica aktuelne vlade, ministarka zdravlja Danica Grujičić predložila je drakonski zakon o potpunoj zabrani pušenja u zatvorenom prostoru, koji podrazumeva i ugostiteljske objekte, što će reći kafane, kafiće i klubove. Dakle, neće biti pušenja nigde, osim na keju, pored reka koje su, jelte, čiste kao suza. Gde će se sliti ta silna lova od velikih kazni? Opet u budžet.

Dana je, uzgred, simpatična žena. Kao neurohirurg otvorila je i zatvorila toliko glava da joj je pola nacije dužno za život, a kako je poprilično tvrdoglava i uporna, moguće je da će nas zaista sve ugasiti. Međutim, predlog zakona je iznenada nestao sa naslovnih strana čim je počelo da se priča o mogućim izborima u poznu jesen ili početkom sledeće godine, a kako je većina Srba bez cigarete u ustima poprilično nervozna, a i ruka hoće da zadrhti, verovatno joj je sa najvišeg mesta, gde sedi zakleti antipušač, rečeno da se malo pričeka.

Ne treba potcenjivati ni uticaj moćnog lobija ugostitelja, kao ni svemoćnu duvansku industriju koja je, posle sličnih antiduvanskih diktatorskih mera po Evropi i svetu kojem inače težimo, uvela elektronske cigarete kako bi dodatno proširila poslove i istovremeno zamela tragove. Toliko su napredovali da ima i onih koji stavljaju u usta nekakav USB, a dim koji ispuštaju miriše na ljubičice. Džaba su krečili, i njih će zabraniti.

Ali, gde ima dima, ima i vatre, jer Dana je iskusna žena i ne bi tek tako započela žestoku antipušačku kampanju. Nemam ništa protiv, jer ako mogu da izdržim bez cigarete tokom dugih putovanja – šta ću, glupo je da iskačem iz aviona i u slobodnom padu pripalim jednu, a sumnjam da bi i zbog vazdušnih strujanja upaljač delovao – zašto se onda ne prepustiti antinikotinskim narodnim milicijama koje će loviti pušače. Neće ih javno bičevati na trgovima, neće ih spaljivati na lomači, ali će se raspisivati takve novčane kazne da će se počinioci zaista pušiti. A vlasnici kafića i kafana? Ako nisu propušili do sada, vrlo je verovatno da će pripaliti ako se zakon usvoji.

Jer ko nema u glavi, ima u novčaniku. Pokazalo se da savršena oluja zakonskih ograničenja i sankcija u većini zemalja koje smatramo demokratskim, a tu svrstavam i Rusiju, jer možda preterano hapse disidente, ali prema pušačima su slični kao Amerikanci ili Skandinavci, u početku daje rezultate. Smanjuje se broj pušača, sve dok oni najistrajniji, koji sebe smatraju lučonošama slobode, ne pronađu načine da udahnu dim i okupe oko sebe nove pristalice, kao članove pokreta otpora. Nisu li, uostalom, takvi tipovi iz svih krajeva Evrope dolazili u Srbiju kao turisti, osećajući je kao poslednju slobodnu i nezavisnu pušačku teritoriju.

Moj prijatelj, odličan lekar, nikada u životu nije zapalio cigaretu. Blago njemu, ali on se apsolutno protivi antipušačkom manifestu, jer smatra da svaka država koja legalno prodaje psihoaktivne supstance kao akciznu robu, a zatim kupce goni kao da su novi regruti Al Kaide, krši osnovna ljudska prava. Toliko ga nervira progon pušača da razmišlja da im se pridruži. Njegova teza je sasvim razumna. Ili će Srbija zabraniti legalnu prodaju cigareta, pa će pušače goniti kao narkomane, ili će nastaviti da puni budžet i ostaviti ih da se zabavljaju o svom jadu. Što znači da smeju da zapale gde god požele, osim u bolnicama i školama, što se ionako podrazumeva.

Sviđa mi se još jedan njegov stav. Ako je pušač umeren, dakle, to znači da je pri sebi i da popuši dnevno desetak cigareta, neće ugroziti svoje zdravlje. Problem je, tvrdi on, u neumerenosti.

Sa sličnim iskušenjem suočavao se Umberto Eko. Pušio je 60 cigareta dnevno i izračunao je da za tu besmislenu radnju u kojoj je naročito uživao, godišnje baci 182 sata života. Gde su otišli? U dim. Ima li svrhe? Slavni pisac je tvrdio da ima.

Svaki strastveni pušač u dubini duše je svestan kako je svaka nova upaljena cigareta novi poker sa sudbinom i igranje sa sopstvenim životom. I Eko se na brojnim putovanjima i predavanjima širom sveta krio po budžacima kao poslednji klošar, da bi udovoljio sebi. Jednostavno se kockao. A kockanje je takođe bolest zavisnosti. Uostalom, nisu li kazina i kladionice takođe legalizovani i uskoro će, ako već nisu, biti najjača privredna grana.

Država će zabraniti da se puši, ali neće zabraniti da se kladi i baca loptica na ruletu. I kako da čovek posle toga ne zapali jednu? Ne mislim na kladionicu, već na cigaretu! Kako sam to upravo uradio, sinula mi je jedna genijalna ideja. Da se uvede prohibicija. Zašto da alkoholičari ostanu zaštićena vrsta?