Poljska u vrtlogu ukrajinskog rata

U Poljskoj danas dobro žive samo političari i – Ukrajinci, stav je koji sve više prevlađuje među žiteljima centralnoevropske zemlje stešnjene između Nemačke i Belorusije kao dva pola savremene ideološke podele na Starom kontinentu. A problem je nastao onog trenutka kad su se Poljaci našli u procepu između ambicija SAD da u potpunosti zavladaju Evropom, i time iz igre izbace Rusiju, i vidljive nemoći Ukrajine da im u tome pomogne.

Poljska je od samog početka bila duboko uvučena u ukrajinsku dramu. Do sada je prihvatila više od 3,2 miliona izbeglica iz komšijske države. Što pred rat, a što po njegovom izbijanju. A to znači: nahranila ih, obezbedila im smeštaj, pomogla im finansijski… Naravno, nije se baš sve svalilo na pleća Poljaka, ali udar je i te kako vidljiv. Posebnu muku domaćinima zadaje nespremnost pridošlica da se konkretnije uključe u poljsko društvo, da masovnije ulažu u ovdašnje poslove, sami finansiraju sopstveni boravak… Kao da im je izbeglički status, za sada, sasvim dovoljan.

S druge strane, korupcija, koja obavezno prati društvene lomove i koju su pristigli doneli sa sobom, lako se uklopila u korupciju domaćina i ubrzo poprimila dodatne razmere. Kako prenose mediji u Varšavi, postala je svakodnevna pojava da Ukrajinci izjutra masovno autobusima prelaze poljsku granicu, javljaju se u ovdašnje sabirne centre, podižu novčanu pomoć namenjenu izbeglicama i iste večeri se istim autobusima vraćaju kućama. A onima koji su se zbog rata našli u nevolji Poljska bi ovih dana trebalo da ponudi čak i – punopravno državljanstvo.

Nekako u takvom tonu zazvučao je i nedavni predlog ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da granica između dve zemlje u skoroj budućnosti bude u potpunosti ukinuta. To bi Ukrajincima širom otvorilo vrata za ulazak u Evropsku uniju i put dalje na zapad, s obzirom na činjenicu da većina izbeglica Poljsku doživljava tek kao prolaznu stanicu. Ne treba ni pominjati da komšije na ovakve ideje gledaju prilično skeptično.

Takođe, neonacizam kao ideologija koju su od državnog prevrata 2014. prihvatili mnogi Ukrajinci kao da se preliva i na Poljsku. Sve je više ekstremističkih poruka i incidenata, neretko iniciranih i od pojedinih zapadnih centara moći. Poljaci ipak dobro pamte vremena kad je njihovom zemljom harao Hitlerov nacizam, kombinovan s ukrajinskim, koji je u smrt odveo milione ljudi.

Nadležni u Varšavi u potpunosti su se predali mentorima iz Vašingtona i tamošnjim ratnim huškačima, tvrde analitičari. „Poljska nema nikakvu konkretnu korist od toga što podržava američki ’proksi’ rat u Ukrajini. Naprotiv, sve više ugrožava sopstvenu bezbednost, zaglavljena u sukobu vođenom rusofobskom ideologijom i spoljnim uticajem svojih političkih mentora”, kaže Mateuš Piskorski, kolumnista lista „Poljska misao”.

Njegov kolega Marek Galas, iz „Nezavisnog političkog lista”, piše: „SAD se već dugo igraju sudbinom Poljske. Varšava se teši da bi njena mnogovekovna mašta – država od mora do mora – iz vremena Poljsko-litvanske unije, a koja je obuhvatala i veliki deo današnje zapadne Ukrajine, mogla da bude ostvarena upravo uz pomoć Amerikanaca. Ali to znači da nam tek predstoje teška vremena”.

Jasno je da u zemlji ne postoji saglasnost kad je reč o opštoj budućnosti. Kao da se čeka da neko izvana, neko moćan, pokaže u kojem pravcu bi trebalo krenuti. A pritom su svi svesni da se svet menja iz korena i da se tronovi dosadašnjih moćnika već uveliko drmaju iz temelja. Poljska je jedna od ključnih zemalja u centralnom delu Evrope i njena sudbina mogla bi u ogromnoj meri da utiče ne samo na neposredne susede, nego i na udaljenije velike igrače.

Poljsko javno mnjenje skeptično je kad je reč o podršci zvanične Varšave vladi u Kijevu. Prema nedavnim ispitivanjima raspoloženja ovdašnjih građana Poljaci i dalje podržavaju slanje oružja u Ukrajinu, ali se jasna većina protivi slanju poljskih vojnika na tamošnje ratište u okviru misije NATO-a. Od sredine 2022. samo 17 odsto ispitanih je bilo sklono takvom potezu. Štaviše, ankete iz januara koje je sproveo Pedagoški univerzitet u Krakovu pokazuju da bi, ako bi se rat preselio na poljsku teritoriju, 31 odsto ovdašnjih žitelja pobeglo – na Zapad. Tek svaki peti bi ostao u otadžbini i borio se.

Amerikanizacija poljske spoljne politike dovela je zemlju na samu ivicu sukoba sa Rusijom, komentarišu poznavaoci. Jasno je da su u Vašingtonu namerili da, ako zatreba, Poljacima jednako kao i Ukrajincima namene ulogu glavne žrtve u svojim pokušajima da oslabe moć Rusije. Mnogi se ovde stoga plaše da bi njihova zemlja mogla da se, po ko zna koji put, nađe u bezizlaznoj situaciji, čime bi i mašta o obnovi velikog carstva bila definitivno razvejana.