Trinaesta ubijena žena od početka godine

Ugašena su još dva ženska života: jedan u selu nedaleko od Leskovca, drugi u Pančevu, čime će u policijskim i sudskim spisima od početka godine ostati zapisana imena njih 13 – žrtava femicida ili ubistva žena. Ne zaboravimo, među njima su i dve devojčice od dve i 16 godina.

Oni, nasilnici, pre dva dana sebi su opet dali za pravo da budu sudije i „kažnjavaju” žene – nevenčanu suprugu i komšinicu oštricom noža. Pravnice i predstavnice ženskih vladinih tela i nevladinih organizacija, ističu crne brojke, sociološku pozadinu slučaja, nude podatke istraživanja, podsećaju policiju i centre za socijalni rad kako bi mogli da pomognu. I tu priča stane, do novog povoda.

Zato da ih pomenemo detaljnije još jednom. U selu Jarsenovu kod Leskovca u petak uveče oko 21 sat ubijena je pedesetšestogodišnja Gordana D. rodom iz Beograda. Nju je usmrtio nevenčani suprug Saša I. (46), a zločin se dogodio u kući Zorana S., kod koga je Gordana radila kao spremačica. Tragedija se dogodila u trenutku kada je domaćin otišao do toaleta. Saša je dograbio kuhinjski nož i zadao Gordani mnoštvo uboda po čitavom telu. Zatim je pozvao policiju i prijavio šta je učinio, nakon čega je uhapšen. Vest o stradanju nesrećne žene nije iznenadila meštane Jarsenova, jer znaju da je Saša I. više od 10 godina proveo u zatvoru zbog ubistva, a iza rešetaka je bio i zbog preprodaje droge. Pitanje je, onako usput, da li se u komšiluk tek tako ide sa nožem u džepu.

Već sutradan su se oglasili i službenici Centra za socijalni rad u Leskovcu, ističući da je Gordana svog nevenčanog supruga u nekoliko navrata prijavljivala zbog nasilja, poslednji put prošle godine, ali je odustajala od gonjenja svaki put kada bi postupak bio pokrenut.

Ako ovaj slučaj podseća na neke od onih koji se često pomenu u izveštajima posle stradanja žena, pre svega zbog odustajanja od postupka kojim bi nasilnik završio na robiji, ubistvo komšinice u Pančevu očigledno je trenutak nepredvidivih okolnosti. Posle svih ružnih reči i psovki, on je „odlučio da je dosta” i latio se noža.

„Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova uhapsili su D. D. (64) zbog sumnje da je juče pre podne u pančevačkoj Ulici Dragutina Ilkića Birte nožem izbo komšinicu J. S. (77), koja je od povreda preminula”, navodi se u zvaničnom saopštenju. Ono što su druge komšije posle svega rekle jeste da su se D. D. i J. S. posvađali, a da je „uhapšeni važio za mirnog čoveka koji nikad nije bio u sukobu sa zakonom”.

U Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju ističu da je nasilje u porodici složen sociološki, psihološki, medicinski i pravni fenomen, zbog čega se borba na njegovom sprečavanju i kažnjavanju mora sagledavati kroz prizmu učešća celokupnog društva i multisektorskog pristupa institucija – u kojima su centri za socijalni rad samo jedna karika u nizu, a nadležno tužilaštvo koordinira u postupcima po prijavama za nasilje u porodici.

Dakle, jasno je: niti mogu sami, pojedinačno, mnogo da urade nadležni iz centara za socijalni rad, a ni policija, jer kada dođu na uviđaj tu više pomoći nema. Zajedno ipak mogu, čini se, ali nikako da počnu da udruženi rade socijalni radnici, policija, tužilaštvo i sud. Vratimo li se na slučaj žene koja je stradala u Jarsenovu kod Leskovca i koja je odustajala od postupka za kažnjavanje nasilnika s kojim je živela, nadležne socijalne službe su odmah pojasnile da su bili voljne da joj pomognu. Ali nesrećna žena je bila neodlučna.

Najveći broj žena koje su postale žrtve porodičnog ili partnerskog nasilja ne prijavljuju nasilnika iz straha od njegove osvete. Polovina onih koje su bile u prilici da se izjasne u najnovijem istraživanju poverenice za zaštitu ravnopravnosti i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji (UNDP), urađenom na nešto više od hiljadu ispitanica, isticale su da ih je bilo sramota da prijave agresiju koju trpe, kao i činjenicu da nemaju gde da odu. Sigurne kuće su za većinu nedostižne, a nažalost zabeleženo je i da se žene i po osam puta vraćaju nasilniku, i to uglavnom plate glavom.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković isticala je više puta da žene u poslednjih nekoliko godina porodično i partnersko nasilje više prijavljuju – pre svega zahvaljujući donošenju važnih zakona i propisa, među kojima je i ratifikovanje Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama, kao i donošenju Zakona o zaštiti od nasilja u porodici.

Porodično nasilje pogađa sve žene, bez obzira na njihov obrazovni ili socijalni status, rekla je nedavno ministarka pravde Maja Popović, koja je komentarišući femicid u Srbiji istakla da postoji raskorak između velikog broja prijava nasilja i mali broj osuđujućih presuda.

„Moramo ohrabriti žene da istraju u sudskom procesu i podnesu sve dokaze koje imaju protiv nasilnika, kako bi on bio osuđen. Iako statistika govori da svake godine između 20 i 30 žena biva ubijeno u porodičnom ili partnerskom nasilju, veliki broj njih je i spasen zahvaljujući adekvatnoj reakciji države – tokom 2022. godine produženo je više od 20.000 hitnih mera zaštite žrtve i izrađeno 19.017 planova zaštite žrtve, a od 2017, to jest od početka primene Zakona o sprečavanju porodičnog nasilja pa do početka ove godine izrečeno je 103.864 hitne mere. Više od hiljadu predstavnika pravosudnog sistema bilo je na obuci i specijalizovanoj edukaciji o prevenciji porodičnog nasilja”, zaključila je ministarka pravde.