Rus i Kinez dižu svet na noge

U Astani se bliži kraj maratonskog meča za titulu svetskog prvaka, a šahovska publika širom sveta nestrpljivo čeka završne četiri partije i kliče: „Hoćemo još!”. Jan Nepomnjašči i Ding Ližen bili su unapred osuđeni na ocene da igraju „rezervni meč” posle odustajanja Magnusa Karlsena, ali su ta očekivanja izvrnuli naglavačke otvorenom i beskompromisnom borbom za tablom, punom hrabrih i maštovitih ideja.

Duže od pola veka, još od „meča stoleća” Spaski – Fišer 1972, nije se desilo da u prvih sedam partija vidimo samo dva remija i takvu razmenu udaraca. Ni nalik na Karslenovu „kompjutersku igru” u tri prethodne odbrane titule, kada je u jednom trenutku povezao 27 remija u 29 partija.

Jan Nepomnjašči, poslednji Karlsenov izazivač, kreće neuporedivo sigurnije i ambicioznije u Kazahstanu, vođstvom crnim figurama u drugoj partiji. Ding Ližen, očito pod mnogo većim pritiskom, uspeva nekako da se sabere i izjednačuje u četvrtoj partiji, ali Rus odmah dolazi do novog vođstva u petoj. I, gle čuda, Kinez izjednačuje sjajnim matnim napadom u šestoj. Oči publike se naglo šire, kao i Dingovo lice.

Tada se desio okršaj o kojem će se još dugo pričati, posebno ako se pokaže kao odlučujući. U meču u kojem ni najbolji poznavaoci ne mogu da pogode prvi potez, Ding posle deset godina poseže za Francuskom odbranom, nadigrava rivala crnim figurama i – umesto da konačno dođe do vođstva – pada pod pritiskom vratolomija na tabli i sve žešćeg cajtnota. „Srceprajući poraz”, odjekuje medijima – 3:2 za Nepomnjaščeg u pobedama. I onda osma partija, još jedna velika propuštena prilika za Kineza i sjajna odbrana Rusa.

Tražeći mir posle iscrpljujućeg prvog poluvremena, rivali su podelili poene u devetoj i desetoj partiji, ali daleko od bilo kakve „salonske” igre. Daju sve od sebe, nastavljaju da nam pružaju more zanimljivih ideja, od kojih većinu Dingovih sprema naš Beograđanin i državljanin Rihard Raport.

Kinez je o tome otvoreno govorio, a „špijuni” na društvenim mrežama su otkrili i slobodne partije koje je sa Raportom igrao pod pseudonimima. Ništa, međutim, nije prekinulo nadahnutu igru obojice pretendenata, u kojoj su već kao zaštitni znaci markirani prodori h-pešacima.

Da, bilo je mnogo više obostranih grešaka nego u Karlsenovim mečevima, ali ovaj ima neuporedivo privlačnije, ljudsko lice. I već je proglašen za istorijski, jer vraća popularnost dugim mečevima po klasičnom tempu. Ako je u ranijim 12 partija delovalo kao previše, sada i 14 izgleda malo. A, što se tiče kvaliteta, ne treba zaboraviti da je najujednačeniji – igraju ga drugi i treći na svetu.

Tako se u istorijskoj ulozi našao i naš međunarodni sudija Nebojša Baralić, glavni arbitar u Astani. Iako ima pune ruke posla, obojica igrača mu pomažu da lakše stigne do kraja maratona, 30. aprila:

– Ovo je prava džentlmenska borba. Pre svega, rivali i njihovi timovi su izuzetno korektni, nijedna sitnica ni pogled nisu loši, takvi su i pre i posle partije. Kada su završili najdužu, od šest sati i 80 poteza, desilo se da moram da im prenesem iznenadni zahtev za kontrolu dopinga. Sačekao sa da završe konferenciju za medije i rekao im neprijatnu vest. Mirno su otišli i izgubili još sat-dva na kraju dugog dana.

Najveće probleme stvara promenljivo vreme:

– Objekat je pod staklenom kupolom pored reke, često pokriven snegom, a napolju oscilacije od – 20 do +20. Jednom, tri sata pre početka bilo je u sali samo 17 stepeni, a po pravilima mora da bude 21-23. Ni sa dva grejača nisu mogli da dignu temperaturu. Sat uoči starta stigli smo do 19, ali uz stalnu buku grejača. Prihvatili su da igraju i u takvim uslovima.

Danas od 11 časova po našem vremenu na programu je 11. partija, zatim novi dan odmora, pa 12. i 13. Onda još dan predaha i – ako bude potrebno – 14. U slučaju nerešenog 7:7 odlučiće doigravanja po ubrzanom tempu, 30. aprila.

I prvak Evrope pod srpskom zastavom

Svetska šahovska federacija (FIDE) je odobrila prelazak još jednog vrhunskog ruskog velemajstora na listu Šahovskog saveza Srbije. Aktuelni prvak Evrope Aleksej Sarana (23), kao i Aleksandar Pretke (29), pripada listi najboljih 50 igrača sveta. Obojica trenutno imaju identični rejting od 2.685 poena, te zajednički preuzimaju vrh srpske liste, ispred Aleksandra Inđića (2.618), Roberta Markuša (2.598) i Velimira Ivića (2.595 poena).

Predsednik ŠS Srbije Dragan Lazić ističe da je iniciativa došla od obojice ruskih velemajstora:

– Želim da se zna da mi nismo tražili igrače po svetu. Ni zbog situacije u kojoj se Rusija našla nismo želeli da se ponašamo kao lešinari. Pretke i Sarana su to sami odlučili. Obojica već dugo žive u Srbiji i igraju za naše klubove, izuzetno su korektni i nisu imali bilo kakvih posebnih zahteva, ovo je samo epilog. Već je mnogo ruskih igrača nižeg ranga od njihovog prešlo u Srbiju, a oni su trenutno značajno iznad nivoa naših vodećih velemajstora. , to može da bude samo plus za naš šah, a o učšeću u reprezentaciji odlučuje selektor. Mi smo do sada bili jedina značajnija šahovska zemlja u Evropi i Americi bez stranih pojačanja, ali ne smemo da budemo konzervativni i protiv svih promena koje donosi vreme.