Čejni napada, Putin uzvraća

Prema izveštajima agencija

Černobio, Hag, Moskva – Američki potpredsednik Dik Čejni je na marginama ekonomske konferencije koja se održava u italijanskom gradu Černobiju juče izneo najoštriju kritiku Rusije optuživši je da se vraća na „staru taktiku zastrašivanja”, koristi „brutalnu silu” i „energetske resurse kao oruđe snage i manipulacije” u centralnoj Aziji, na Kavkazu i drugde.

Gruzija će danas od Međunarodnog suda pravde u Hagu tražiti presudu kojom se zahteva od Rusije da zaustavi kršenje prava Gruzina u separatističkim oblastima Južnoj Osetiji i Abhaziji.

Premijer Vladimir Putin odmah je uzvratio da Rusija nema potrebe da se bilo kome izvinjava povodom Južne Osetije. Putin je dodao da je zvanična Moskva apsolutno uverena da je u pravu i da je istina na njenoj strani. „Nismo mi otišli nekuda, došli su na prag naše kuće, priredili tu krvavu akciju i provokaciju”, rekao je Putin u intervjuu TV kanalu „Rusija”, dodajući da je Rusija štitila živote svojih mirovnjaka na koje se pucalo. Na vanrednom trodnevnom saslušanju na Međunarodnom sudu pravde koji se bavi sporovima među državama, Gruzija će tražiti od Rusije da omogući bezbedan povratak kućama gruzijskim izbeglicama.

Ako sud odluči da je nadležan za taj slučaj, očekuje se da će u roku od dve do tri nedelje izdati nalog za obustavljanje svih aktivnosti u tim oblastima.

Prošlog meseca Gruzija je podnela tužbu sa zahtevom da Rusija povuče trupe iz Gruzije i plati štetu, navodeći da je Moskva prekršila konvenciju o antidiskriminaciji tokom tri intervencije u Južnoj Osetiji i Abhaziji između 1990. i 2008. godine.

Misija NATO-a zadužena za „procenu vojne štete” nastale tokom ruske intervencije u Gruziji doći će u ponedeljak u Tbilisi.

Gruzija danje tvrdi da je više do 400.000 njenih građana, skoro desetina stanovništva, isterana iz kuća otkada je Gruzija proglasila nezavisnost 1991. Tbilisi takođe navodi da je trećina tih ljudi oterana iz Južne Osetije i Abhazije kada je Rusija napala Gruziju u avgustu nakon pokušaja gruzijskih snaga da stave Južnu Osetiju pod svoju kontrolu.

Iako je ponekad potrebno više godina da sud u Hagu donese odluku, gruzijska ambasadorka u Holandiji je izrazila nadu da će sud to da učini uskoro jer je „situacija na terenu zaista veoma teška” i jer „narod pati”.

Pravni stručnjaci predviđaju da će Rusija u svojoj odbrani dovesti u pitanje jurisdikciju Međunarodnog suda pravde u ovom slučaju, i da će osporavati tvrdnje Tbilisija o diskriminaciji i da je situacija van kontrole.

„Štitili smo živote civila Južne Osetije, a to je naš mirovni mandat. Mi smo obavezni bili da to uradimo”, kaže Putin, podsećajući na ulogu holandskog mirovnog kontingenta u Srebrenici. „Evropski mirovni kontingent 1995. godine predstavljali su Holanđani. I jednostavno se nisu mešali u sukob. Pobegli su. Sve do sada se sećaju i traže oproštaj. Međutim, ljudi su ubijeni u Srebrenici”, kazao je ruski premijer. „Šta su očekivali od nas? Da postupimo isto i ne ispunimo dug prema ljudima. Uvereni smo da smo u pravu, ne nameravamo ni da izazivamo, ni da se sporimo, nastavićemo da radimo”, rekao je Putin.

Takođe, Putin je podsetio da Rusija poseduje deficitarne prirodne resurse za kojima postoji veoma velika potreba i bez kojih njeni partneri ne mogu da postoje „ili će im biti veoma teško”.

Navodeći da su u pitanju nafta, gas, metali, drvo i hemijska đubriva, on je rekao da za Rusiju ne bi nastali veliki problemi ako bi zapadni partneri želeli eventualno da odustanu od ruske robe i usluga ili prisustva na ruskom tržištu u vezi sa postupcima Rusije u Južnoj Osetiji.

EU kupuje 30 odsto nafte i 40 odsto gasa iz Rusije. Na samitu u oktobru lideri EU raspravljaće kako da smanje zavisnost od ruskih energenata, a Čejni je na skupu u Italiji već predložio da se na samit pozovu Gruzija, Jermenija i Azerbejdžan jer bi preko njihove teritorije mogao da ide alternativni put za naftu i gas iz centralne Azije.

U intervjuu „Njusviku” i šef francuske diplomatije Bernar Kušner ističe da bi odgovor na rusku dominaciju na energetskom polju mogla da bude „solidarnost među potrošačima”, odnosno neka vrsta jedinstva kupaca ruskog gasa u Evropi. Kušner međutim upozorava da bi eventualno uvođenje bilo kakvih sankcija Rusiji moglo da se „obije o glavu” većem delu Evrope. „Kakve sankcije hoćete da uvodite zemlji koja vas snabdeva?”. Ruski predsednik Dmitrij Medvedev je rekao: „Budite oprezni, i mi možemo da uvedemo sankcije”. Setite se kada su to uradili Ukrajini. Koje sankcije? ... Niko nije predložio uvođenje ozbiljnih sankcija”, rekao je Kušner „Njusviku”.