Može li Ustavni sud BiH raditi bez srpskih sudija

   Od našeg stalnog dopisnika       

Banjaluka – Narodna skupština Republike Srpske na današnjoj posebnoj sednici razmatra povlačenje srpskih sudija iz Ustavnog suda BiH, koje je republički parlament imenovao u tu pravosudnu instituciju i poslao u Sarajevo da zajedno s drugih sedam pravnika dele pravdu na najvišem nivou u zemlji.  

U slučaju povlačenja, o čemu treba da odluči Skuptšina RS, jedan entitet i jedan narod neće biti zastupljeni u najvišoj pravosudnoj instanci u zemlji. Skupština raspravlja o pozivu srpskom sudiji Ustavnog suda BiH da se povuče i na taj način onemogući njegovo delovanje, zaključeno je na Kolegijumu Skupštine RS.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da će Srpska povući srpskog sudiju iz Ustavnog suda BiH, koji je oskrnavio Ustav i postao antiustavni.

Dodik je za RTS naveo da je Ustavni sud trebalo da štiti Ustav BiH, a ne da ga degradira, te napomenuo da je nekada visoki predstavnik radio na jačanju BiH kao države, a da je to sada preuzeo i čini Ustavni sud BiH, gde se tri stranca i dva Bošnjaka dogovaraju kako će da glasaju.

Prema njegovim riječima, od ta dva Bošnjaka, jedan je ratni predsednik SDA, jer je Alija Izetbegović bio predsednik Predsedništva, a drugi je sa funkcije potpredsednika SDA došao za sudiju. „Vi očekujete da će oni biti blagonakloni, biti pravnici, a ne političari? Naravno da će biti političari”, rekao je Dodik i naglasio da je imovina sada ključno pitanje i da Srpska neće ići u parlament BiH da se o tome odlučuje.

Razlog koji je doveo do novih napetosti i sednice Skupštine RS, koja razmatra da povuče sudiju kog je imovnala, jeste pitanje imovine. Taj sud je najpre uknio jedan zakon Skupštine RS o imovini, a drugi je suspendovao do donošenja konačne odluke, koja bi trebalo da bude doneta uskoro. Sud se, naime, nije bavio ustavnošću zakona koje je donela Skupštine RS, već izdavanjem zadataka, pa su iz Ustavnog suda Bih naveli da rešenje o tome mora da se donese u Parlamentarnoj skupštini BiH, što u RS odbacuju, tvrdeći da su entiteti titulari imovine.   

Konkretno, reč je o povlačenju sudije Zlatka Kneževića. Drugi srpski sudija iz RS nije imenovan nakon što je Miodragu Simoviću istekao mandat. Još jednom sudiji iz Federacije BiH je ranije istekao mandat. Ustavni sud trenutno radi sa sedam sudija.

Povlačenjem još jednog sudije iz RS, sud bi spao na svega šest ruku, bez ijednog iz RS. Ipak, za odluku je dovoljno pet glasova. Toliko čini i kvorum za sednicu. Odluka o povlačenju srpskih sudija u Banjaluci je doneta kao jedan od koraka usled ogorčenja zbog odnosa prema imovini, to jest uverenju da postoji namera da se dovede u pitanje pravo Srpske da raspolaže imovinom na svojoj teritoriji.   

Može li Ustavni sud delovati bez srpskih sudija? Odgovor na to pitanje traži se minulih dana.  

Ekseprt ustavnog prava Nedim Ademović za Radio Slobodna Evropa iznosi tvrdnje kako inicijativa iz RS neće dovesti do blokade suda, ali veruje da može da zakomplikuje proces odlučivanja.  

Međutim, pravila Ustavnog suda BiH propisuju da plenarnim sednicama treba prisustvovati bar jedan sudija iz RS i bar tri iz drugog entiteta. Ademović pak navodi da, i u slučaju njihovog odsustva, može biti nastavljen rad, ukoliko se utvrdi da neopravdano izostaju.

Čak i ukoliko se ispostavi da je u praksi moguće održati sednicu bez trećine sudija (tri od devet) i bez sudija jednog entiteta, da li bi to moglo dodatno poljuljati ionako okrunjeni legitimitet i ugled suda koji bi u praksi trebao da bude odraz neprikosnovene moralnosti?     

Politička analitičarka Tanja Topić za banjalučke medije ocenjuje da bi povlačenje srpskog sudije dovelo do blokade suda i potpunog urušavanja institucije, što ocenjuje kao „riskantan potez”.  

Skupština RS imenuje dvoje sudija u Ustavni sud, koji u toj instituciji dele pravdu sa još po dva predstavnika druga dva naroda i troje stranih sudija koje imenuje Evropski sud za ljudska prava. Iako je reč o instituciji koja je predviđena Ustavom BiH, ona je godinama na meti kritika da prekraja ustav i donosi jednonacionalne odluke.  

Kritičarima načina rada tog suda sporno je to što da sudijama omogućeno da prilikom odlučivanja mogu da preglasaju čak dva naroda. Kredibilitet suda je poljuljan i zbog činjenice da dvadeset godina bošnjački predstavnici odbijaju donošenje zakona o Ustavnom sudu, što je obaveza koju je predvideo Dejtonski sporazum. Tim zakonom trebalo je da se propiše izbor domaćih sudija u tu instituciju.  

Ispostavilo se da sastav suda ne žele da menjaju elite koje su zadovoljne odlukama donetim preglasavanjem poput ukidanja Dana RS, grba Srpske, himne, a danas i problematizovanja vlasništva nad imovinom i desetina sličnih odluka.  

S druge strane, krugove u RS uznemirava i to što sve vreme treperi opasnost od toga da će sudije osporiti i sam naziv Republike Srpske, bez obzira na to što je on zapisan u Dejtonskom sporazumu i Ustavu BiH. Brinu da bi to mogli da urade uz isti argument – kao i za sve ostalo – o tobož ugroženim ljudskim pravima i uz obrazloženje kako taj naziv vređa druge narode koji žive u RS.

Isti princip ne važi kada se Srbi požale da ih 1. mart asocira na rat, odvajanje od Jugoslavije i preglasavanje, pa ne samo da se u njemu ne pronalaze, već im i danas izaziva jezu, jer za Ustavni sud to nisu bili valjani argumenti da po istom osnovu uvaže zebnje koje ima najmanje jedan narod u vezi s bošnjačkim praznikom.