Od Beograda, preko Lagosa do Venecije

Ovogodišnje venecijansko Bijenale arhitekture u fokusu će imati Afriku i afričku dijasporu – taj koloritni kontinent i razgranatu mrežu njegovih naroda širom sveta. Pod kustoskom palicom Lesli Loko, profesorke i romanopisca, i sloganom „Laboratorija budućnosti”, vernisaž je zakazan za 18. maj, zvaničan početak za 20. maj, a na smotri koja će trajati do 26. novembra, Srbiju će od 19. maja u našem paviljonu u Đardinima predstavljati rad „U refleksijama…” autorskog tima u kojem su Iva Njunjić i Tihomir Dičić. Oni put Venecije kreću upravo za prvomajske praznike.

Kako saopštavaju iz naše ekipe, koju još čine Slobodan Jović kao komesar paviljona i Muzej primenjene umetnosti Beograd kao realizator, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture, okosnicu rada predstavlja projekat iz sedamdesetih godina prošlog veka jugoslovenskog arhitekte Zorana Bojovića – Sajam u Lagosu.

Reči Lesli Loko da arhitekte imaju jedinstvenu priliku da u prvi plan istaknu ambiciozne i kreativne ideje koje nam pomažu da zamislimo optimističniju budućnost sa više jednakosti, bile su polaznica za učesnike, a naš duo odlučio se za analizu nasleđa jednog prepoznatljivog objekta i njegove simbolike i pronalaženja njegovog mesta u sadašnjem trenutku, sa projekcijom buduće transformacije.

Oni su u februaru ove godine posetili arhitektonski kompleks Sajma u Lagosu. Sa tamošnjim saradnicima prikupili su materijal za izlaganje u Veneciji, a podršku u njihovom istraživačkom radu pružili su profesor dr Mokolade Džonson i njegovi studenti sa Departmana za arhitekturu Univerziteta u Lagosu (UNILAG). Upoznali su se i razgovarali sa nigerijskim arhitektama koji su predstavnici Afrike, Nigerije i Lagosa u reprezentativnim udruženjima.

– Privukla nas je pre svega arhitektura. Sajamski kompleks je u trenutku izgradnje bio osnov za širenje Lagosa na zapad. Naša percepcija o ovom projektu pre putovanja u Lagos bila je zasnovana isključivo na arhivskom materijalu, a aktuelna situacija na sajmu ima malo veze sa tom arhivom. Projekat ima oko 350 hektara, kroz decenije je pokazao kapacitet da apsorbuje promene koje su ga i preoblikovale, iz internacionalnog sajma u regionalni hipermarket. Kompleks je sredinom osamdesetih godina opusteo, ali je početkom dvehiljaditih počeo da se transformiše u pijacu za trgovinu na veliko sa zapadnom Afrikom – pričaju Iva Njunjić i Tihomir Dičić.

Govoreći o tome na šta su još naišli u Lagosu oni kažu:

– Dualiteti su sveprisutni u Lagosu. Ograđene visokim ogradama i šibljem stare hale koje i dalje pripadaju državi, polako propadaju. Lagos je ispresecan beskonačnim auto-putevima koji su ujedno i najveći javni prostori, ispunjeni linijskim pijacama. Predizbornu atmosferu pratili su štrajkovi i pobune koje su stvarale dodatne gužve i haos.

Kako njih dvoje objašnjavaju, u našem paviljonu će se nalaziti elipsa, vremensko-prostorna mapa u koju se ulazi i koja obuhvata tri sekvence koje su refleksije dinamičnih perioda. Smenjivaće se elementi neme karte, digitalizovana arhiva, odnosno bivša sadašnjost i snimci sa putovanja u Lagos, tj. aktuelna sadašnjost, odnosno dnevnici našeg tima i intervjui sa nigerijskim arhitektama i ostalim ljudima koje su na putu sretali.

Oni odgovaraju i na pitanje gde se u njihovoj zamisli krije odgovor na ovogodišnji tematski slogan „Laboratorija budućnosti”.

– Kroz rad smo želeli da skrenemo pažnju na promene koje se dešavaju, ali i na hitnost sadašnjeg trenutka. Da bismo stvarali budućnost, moramo da pokrenemo procese koji će omogućiti njeno oblikovanje. Ceo kontinent očekuju ogromne demografske promene, pretpostavlja se da će Lagos do kraja veka imati i do sto miliona stanovnika. Postojeću arhitekturu treba iskoristiti kao resurs. Sajam ima kapacitet da bude laboratorija budućnosti, kao što je uostalom bio i u vreme izgradnje. Putovanje u Lagos, takođe je jedna laboratorija…