Propada aranđelovačko Staro zdanje

Da moja supruga nije pristupila tretmanu u Bukovičkoj banji, ne bih posle mnogo godina prošetao banjskim parkom. A bolje da nisam. Već su i vrapci u parku navikli na silne članke o stanju Starog zdanja, nažalost, da budem ironičan, tzv. spomenika kulture i još pod zaštitom države. Videvši ga kako bedno i ruševno izgleda, golih nagorelih krovnih greda, izbijenih žaluzina i avetinjski zjapećih prozora, ostao sam i tužan i zaprepašćen. Ne znam šta pre da kažem, ipak rekao bih – sramota i tužno.

Toliko se opštinskih, pa okružnih i državnih vladara izmenjalo za tridesetak godina. Neki od njih i ne ulaze u Aranđelovac, već se zadovoljavaju posetama periferiji. Ako je to i spomenik naše kulture, ne sećam se – a mnogo pamtim – da ga je neki ministar kulture obišao zaintrigiran aktivnošću pisanih medija, da vidi šta se to dešava s domenom njegove aktivnosti. Svi „nariču” nad sudbinom zaštitnog znaka Aranđelovca, ali niko ne dreši kesu. Od države očigledno pomoći nema. Da su ga podigli Turci, obnovili bi ga, kao što su obnovili tvrđavu u Ramu. Šumadinci, Beograđani i turistički poslenici (ovi, rekao bih i ne znaju šta reklamiraju, već samo prepisuju iz prospekta u prospekt) kojima su puna usta reklamiranja Bukovičke banje, nikako da se skupe i pozovu narod da skuplja pare i spreči urušavanje.

Počev od Aranđelovca, preko Topole do Kragujevca, siguran sam da ima više „be-em-vea” i „audija”, o „mercedesima” da i ne govorim, nego „jugića”. Kad bi svako od njihovih vlasnika, od nas, dao bar malo novca za početak, možda bi „povukli nogu” da se skupe sredstva i spase Staro zdanje. Siguran sam, davao bi narod koliko ko može, ali ga treba zaštititi od straha da će se te pare „zavrteti” na drugu stranu. Zato bih predložio da neko od časti i ugleda bude nosilac tog fonda. Možda cenjena Privredna komora Šumadije i Pomoravlja, s kojom sam godinama korektno sarađivao kao predstavnik italijanskih komora, ili Eparhija šumadijska na čelu s vladikom Jovanom, koji je kao arhimandrit Studenice obnovio toliko toga, ili da to bude Udruženje građana „Baština i budućnost – Aranđelovac 1895”, koje bi odgovorno, pošteno i domaćinski, penzionerski, kontrolisalo trošenje. Nažalost, moram reći, sviđalo se to mojim prijateljima, opštinskoj upravljačkoj strukturi ili ne, ali utisak koji ostavljaju Staro zdanje i nekadašnji hotel „Šumadija” je – bedan.

Danilo Jovanović,
Beograd