Beč i dalje blokira širenje šengenske zone
Од 1. јануара укинути су гранични прелази између Хрватске и Словеније (Фото/ EPA-EFE/Antonio Bat)
Prošlo je već četiri meseca otkako su uklonjene rampe na 73 hrvatska granična prelaza prema Sloveniji i Mađarskoj, a Rumunija i Bugarska i dalje ostaju u „šengenskoj čekaonici”.
Uprkos upornom lobiranju Bukurešta i Sofije i pritiscima iz Madrida, vlada u Beču ne želi da odredi datum kada će da pusti ove dve istočne članice EU u najveću svetsku zonu bez pasoške kontrole, koja sada na Starom kontinentu obuhvata 27 zemalja i više od 420 miliona ljudi.
„Austrija će zadržati veto na proširenje šengenske zone EU na Bugarsku i Rumuniju sve dok Beč ne uoči trajni pad broja tražilaca azila”, poručio je ministar inostranih poslova Aleksandar Šalenberg, prenosi „Politiko”.
Zahtevi za dobijanje azila u Austriji, koji ne uključuju Ukrajince, skoro su se utrostručili prošle godine i dostigli cifru od skoro 110.000. To je najviša stopa po glavi stanovnika u EU, što je navelo vladu Karla Nehamera da, sa izuzetkom Hrvatske, blokira širenje šengenske zone u decembru prošle godine.
Šalenberg kaže da je austrijski veto „signal upozorenja” Briselu i da nema promene stava dok broj migranata koji hoće da ostanu u Austriji ne počne da opada. Šef austrijske diplomatije kaže da je njegova vlada ohrabrena akcionim planom EU da pooštri granične kontrole i ubrza procedure za dobijanje azila, ali da mora da vidi mnogo veći napredak.
„Želimo sistem u kojem ne moramo da imamo granične kontrole. Niko nema koristi i mi to ne radimo zato što uživamo u tome, već zato što nemamo drugog izbora”, objašnjava Šalenberg.
Glavni razlog zašto Austrija ima toliko izbeglica je što druge zemlje EU duž takozvane balkanske rute, posebno Mađarska, odbijaju da registruju većinu tražilaca azila. A to je korak koji bi prema pravilima EU omogućio Beču da ih vrati u prvu članicu unije u koju su ušli. Prema takozvanom Dablinskom pravilu, prva zemlja u koju migrant uđe i bude registrovan odgovorna je za rešavanje njegovog statusa.
Agencija EU za azil registrovala je povećanje od gotovo 60 odsto u odnosu na isti period prošle godine, tako da izlazak iz „šengen ćorsokaka” još nije na vidiku. Inače, suspenzija kretanja bez pasoša u ovoj zoni delimično je na snazi od 2015. godine, prvo zbog velikog migrantskog talasa, a potom da bi se tokom pandemije sprečilo širenje kovida 19. Nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer naložila je polovinom aprila produženje kontrole šengenske granice prema Austriji za narednih šest meseci. Kao razlog za ovaj potez navodi se uvođenje reda i ograničenje neregularne migracije.
Zato će cilj Rumunije da do kraja godine uđe u šengensku zonu biti teško ostvariv, uprkos podršci Španije koja 1. jula preuzima šestomesečno predsedavanje Evropskom unijom. Početkom nedelje u Beč je stigao španski ministar spoljnih poslova Fernando Grande-Marlaska da prenese poruku vlade u Madridu da je jedan od prioriteta njegove zemlje da se Rumunija priključi šengenu.
Da od promene stava za sada nema ništa postalo je jasno u sredu, tokom posete austrijskog ministra unutrašnjih poslova Gerharda Karnera Bukureštu. On je tokom razgovora s rumunskim kolegom Lusijanom Biodeom otvoreno poručio da ne može da kaže kada će Austrija ukinuti veto Bukureštu: „Pre svega, želimo da dobijemo rezultate kako bi EU bila zaštićena u oblasti spoljnih granica”, rekao je Karner, prenosi portal „Evroaktiv”.
Zbog ovako nepopustljivog stava nisu ljuti samo Bukureštu i Sofija, već i austrijska poslovna zajednica, koja je dosta investirala u ove članice EU. U Briselu smatraju da Austrija svojim stavom nepotrebno narušava jedinstvo EU u trenutku kad bi članice trebalo da pokažu više sloge.
Jedan od razloga zašto austrijska vladajuća koalicija ne popušta je taj što se migrantsko pitanje ponovo vratilo u političku žižu. A godinu dana od novih izbora desničarska Slobodarska partija, koja na ovom pitanju sakuplja poene, po anketama je izbila na prvo mesto, ispred Šalenbergove Narodne partije.