Poslanička rasprava o upravljanju otpadom

Hoće li izmene Zakona o upravljanju otpadom doneti bolju zaštitu životne sredine, kako tvrde vlada i vladajuća koalicija,  ili će naša zemlja postati deponija, po tvrdnjama opozicije, pitanja su o kojima su juče poslanici Skupštine Srbije oštro polemisali u okviru rasprave o amandmanima na ovaj akt. Više poslanika opozicije govorilo je o tome da se „Srbija pretvara u pustoš i deponiju”, pa je Janko Veselinović (Ujedinjeni), zatražio ostavku resorne ministarke Irene Vujović, navodeći da su za njenog mandata „reke nikad punije otpada, vazduh zagađen, Srbija ne upravlja otpadom, nego otpad upravlja Srbijom”.

Odgovarajući na Veselinovićeve navode o zagađenosti Bora i tog kraja, zato što „kineski ’Ciđin’ radi šta hoće”, Đedovićeva je rekla da je od dolaska u Srbiju do danas „Ciđin” investirao dve milijarde dolara u dokapitalizaciju RTB-a, da je od 2019. do 2023. uložio 203 miliona dolara u izgradnju objekata za zaštitu životne sredine i tekuće poslove iz domena zaštite životne sredine. Dodala je: „Tu je rekonstrukcija i izgradnja topionice, koja je završena 2023, koja je vredna 320 miliona dolara, a time je obezbeđeno da emisije štetnih gasova budu na nivou evropskih standarda i naših zakona.” Navela je da su urađeni „postrojenje za desumporizaciju i za tretman otpadnih gasova, rekonstrukcija Kreljske reke i flotacionog jalovišta Veliki Krivelj...” Prema njenim rečima, između ostalog, pošumljeno je 278 hektara, izgrađen obilazni tunel Kriveljske reke, „ono što je urađeno u poslednje tri-četiri godine u Borskom okrugu na zaštiti životne sredine je od izuzetnog značaja”.

Branimir Jovačićević (DS) kazao je da ministri „po pravilu brane kineske kompanije”, Vladimir Gajić (NS) nazvao je Đedovićevu „ministarkom ’Rio Tinta’”, Aleksandar Jovanović Ćuta (MZ) da prodaje „zelenu maglu”, a Miroslav Aleksić (NS) je kazao da „multinacionalne kompanije dolaze ovde i ostavljaju pustoš i sivilo, Srbija postaje neokolonija, Kinezi su okupirali teritoriju Bora, zato što u vladi postoji lobi koji im to omogućava”. Pitao je ministarku da li je „videla agendu EU, tu je Jadar označen kao žrtvovana zona, to je vaš projekat”.

Đedovićeva je rekla da se izmenama zakona usklađujemo sa evropskom regulativom i dodala: „Svi kojim misle da je EU jedna velika deponija, mogu da odu u Brisel i da evropskim partnerima pričaju o velikim deponijama. Što se tiče rudara, mi na silu ništa ne bismo uradili. Pričamo sa predstavnicima sindikata, ali ne sa nelegitimnim iza kojih se kriju političke partije i politički interesi. Promene u našim energetskim preduzećima se rade da bi se stvorili bolji uslovi za radnike u tim preduzećima.”

Tašna i mizoginija

Miroslav Aleksić (NS) pokazao je juče fotografiju ministarke Dubravke Đedović i njene tašne, koju je, kako je rekao, sam napravio prethodnog dana, navodeći da „Hermes torba košta 8.000 švajcarskih franaka”. Nebojša Bakarec (SNS) optužio ga je za mizoginiju, a Đedovićeva je kazala da je 15 godina radila u inostranstvu, da je radila odgovorne poslove i za to bila adekvatno plaćena i dodala „apsolutno se ne stidim toga”. Aleksić je optužio ministarku da lobira za strane firme, naveo je da njen kaiš košta 1.000 evra, dodavši „radili ste za 8.000 do 10.000 evra, pa ste došli u Srbiju iz ubeđenja da radite za hiljadu evra, ponižavate građane, a brinete samo o vama na vlasti”. Bakarec je podsetio da se u parlamentu „polemisalo o bračnom statusu ministarke Đedović, sad imate modne zamerke” i dodao: „gospođa Đedović je ekspert iz energetike, decenijama je radila u privatnom sektoru, sve je sama zaradila.”

Đedovićeva je rekla da „neki poslanici nemaju pametnija posla nego da fotografišu ministre, to plasiraju u javnost i iskrivljuju istinu”. Dodala je: „Složili smo se da treba da stvaramo klimu da se naši ljudi koji su se dokazali u svetu vraćaju u zemlju. Ja sam radila odgovorne poslove i bila adekvatno plaćena,  živela sam od svog rada i ne stidim se toga, naprotiv, ponosna sam. Imam magistarski rad sa jednog od najvećih univerziteta u svetu, sa ocenom izvrsnosti koju dobija samo tri do pet studenata godišnje. Sa EMS-om i EPS-om sam sarađivala od 2005. godine i baš zato se sećam da se 2007. godine tadašnja vlast, a svi znamo ko je bio vlast, zalagala i počela svojinsku transformaciju, pa verovatno zato što znaju šta su im bile namere, za to nas optužuju, mada nikakvih uslova za to nema. Tako da temu privatizacije EPS-a možemo da zatvorimo, a informacije koje plasirate u javnost nikakve veze sa realnošću nemaju.”