Da 28. april bude proglašen danom genocida nad Srbima

„Jasenovac, Aušvic Balkana – preživela deca logoraši svedoče” naziv je prve međunarodne naučne konferencije o ozloglašenom ustaškom logoru koja se održava u prostoru Narodne skupštine Srbije. Skup je počeo juče u starom zdanju republičkog parlamenta, u „zelenom salonu”, za ovu priliku „opremljenom” plakatom sa slikama 32 izmasakrirana mališana u tom jezgru brutalnosti Nezavisne države Hrvatske. Uz naučnike i stručnjake iz Indije, Izraela, Amerike, Kanade, Norveške i Srbije ovaj istorijski događaj, predstavljanjem svoje trilogije o ustaškom genocidu u NDH, uveličao je i jedan od najvećih prijatelja Srba prof. dr Gideon Grajf, stručnjak za Aušvic i Jasenovac, šef grupe GH7 – Stop revizionizmu. Izraelski istoričar je naglasio da se taj ustaški logor smrti prostirao na 240 kvadratnih kilometara, dok je površina nacističkog Aušvica bila šest puta manja.

Sem što je logor u NDH bio neuporedivo veći od pomenutog u Poljskoj, daleko jadniji bio je, kaže, i život njegovih zatvorenika zbog brutalnosti čak 57 načina ubijanja logoraša. Grajf je podvukao da ga nikakve uvrede, pretnje, pritisci i laži koje se o njemu plasiraju u javnosti neće sprečiti da zauvek ostane odani srpski prijatelj. Zbog istinoljublja i takve privrženosti, prof. Grajf je odlikovan sretenjskom Zlatnom medaljom za zasluge.

Na konferenciji je predložena Rezolucija o ustaškom infaticidu u NDH nad srpskom, jevrejskom, romskom decom u dečjim logorima smrti od 1941. do 1945. godine. Najavljeno je da će rezolucija biti dostavljena na Dan pobede 9. maja Ujedinjenim nacijama. U prvoj tački ovog dokumenta konstatovano je da je u tadašnjoj okupiranoj Evropi „samo NDH imala specijalizovane logore smrti za srpsku, jevrejsku i romsku decu”. Naglašeno da je „od blizu milion postradalih, oko 74.000 srpske, jevrejske i romske dece brutalno ubijeno, uključujući i odojčad, u nacističkoj NDH, posebno u logoru smrti Jasenovac, gde ih je stradalo 19.432, a od 3.000 u Jastrebarskom, oko 1.000 dece ubijeno je ili im je ukraden identitet”.

Rezolucijom je predloženo da se 28. april proglasi danom genocida nad Srbima, u znak sećanja na prvi ustaški genocid u Gudovcu kod Bjelovara 1941, a imajući u vidu da su već usvojeni 8. april, kao Dan romskog Samudaripena, i 18. april, jevrejski Dan Holokausta – dok dan srbocida još ne postoji.

Kao predstavnik svih inostranih učesnika govorio je prof. dr Subrata Mukerdži, sa indijskog Univerziteta u Nju Delhiju. U ime Saveza jevrejskih opština Srbije govorila je Danijela Danon, unuka u Jasenovcu mučki ubijenog rabina Danijela Isaka Danona, naglasivši da tri naroda i istorije, jevrejsku, romsku i srpsku, vezuje zajednički imenitelj – stradalništvo.

Ministarstvo spoljnih poslova odobrilo je da se jedan deo najveće izložbe o Jasenovcu, pod nazivom „Jasenovac – pravo na nezaborav”, koja je bila postavljena u UN, sa sedam tona opreme i artefakata, prikaže u prostoru Narodne skupštine. Prikazani su i trejleri dokumentarnih filmova, poput „33 anđela”, norveške produkcije, o deci koju su ustaše iz Jasenovca prodavale nacistima za robovski rad u nacističkim logorima u Norveškoj. Isečke svedočanstava o zločinima, između nastupa govornika, čitao je Džek Dimić, holivudski glumac koji trenutno sarađuje sa Lordanom Zafranovićem i glumi u filmu „Deca sa Kozare”.

Kako je sa samo sedam godina preživeo torturu u ustaškom logoru prisutnima je posvedočio Gojko Rončević Mraović, predstavivši svoju knjigu-testament jednog deteta logoraša, „Jastrebarsko, ustaški logor za decu”, naglasivši da je preživeo jer je pripao grupi mališana određenoj za prevaspitavanje u „ustašku mladež”.

O romskom stradalništvu u NDH u juče predstavljenom obimnom delu „Samudaripen Roma u Jasenovcu”, govorio je narodni poslanik prof. dr Dragoljub Acković, generalni sekretar Evropske romske unije, koji je predsedavao konferencijom. On je naglasio da je u Kraljevini Jugoslaviji živelo oko 280.000 Roma i da su oni najveći stradalnici pod ustaškim terorom, ali da se o tome veoma malo zna. Događaj je otvorio nekadašnji načelnik Arhiva oružanih snaga SFRJ Antun Miletić, pukovnik i autor velikog broja knjiga o Jasenovcu, koji je istakao da je za pitanje bezbednosti Balkana bitno govoriti o ustaškoj ideologiji, zbog porasta neofašizma u današnjoj Evropi. Konferenciju su organizovali Institut „Diana Budisavljević” za istraživanje dečjih logora smrti u NDH, Evropska Romska unija, Fondacije „Diana Budisavljević” iz Kanade i izraelsko-američka Fondacija za edukaciju o Holokaustu.